Gojko Božović – Kolumna

Mali Arhipelag

Gojko Božović

Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca. Tako je nastao Mali Arhipelag.

Beograd, 20. oktobra 2017.

Posle deset godina rada, Arhipelag je pokrenuo novu ediciju Mali Arhipelag. Zamišljen kao serija knjiga za decu i osetljive, Mali Arhipelag nije samo nova edicija nego i čitava jedna nova celina u našem izdavačkom programu. Samim tim to je i nova avantura u koju se upuštamo s najboljim namerama, svesni izazova, ali i uvereni da je to put do novih čitalaca.
Tri su razloga zboh kojih smo se odlučili za pokretanje Malog Arhipelaga za šta već godinama navijaju moja deca.
Jedan broj naših autora piše i knjige za decu, ali je to do sada izlazilo iz kruga žanrova i oblasti kojima se bavimo.
Još važnije od toga, mnogi naši čitaoci, pogotovu članovi Kluba čitalaca Arhipelag, odavno nam sugerišu da je potrebno da imamo i jednu takvu ediciju. „Ako smo izabrali Vaše knjige za odrasle, verujemo da bi to bio i naš izbor za našu decu“, to je rečenica koju sam čuo mnogo puta na književnim večerima, na Sajmu knjiga u Beogradu, u susretu sa čitaocima, u privatnim razgovorima.
Svaki od ova dva razloga bio bi dovoljan, ali priznajem da je treći razlog, zapravo, presudan. Nikada nije bilo više knjiga nego danas i nikada knjiga nije bila više marginalizovana nego danas. Knjiga ima moćne izazivače i konkurente u vidu novih medija i novih navika, tako da je neophodno da se njeno prisustvo i privlačnost na nov način obnavljaju na horizontu novog senzibiliteta. Pravo izbora čitalaca jeste jedno od najvažnijih iskustava, ali da bi čitaoci mogli da biraju, neophodno je imaju mogućnost izbora između različitih knjiga, žanrova i vrednosti. Te razlike se, međutim, sve više potiskuju i veštački svode na jednu boju s nekoliko nijansi. To je ozbiljno iskušenje i za čitaoce sa formiranim iskustvom i ukusom, ali je naročito izazovno u slučaju onih koji tek postaju čitaoci. Ili, sasvim precizno, tek imaju mogućnost da postanu čitaoci. Otuda je prirodno da godine rada na promovisanju i zastupanju vrednosti vrhunske književnosti i humanistike produžimo i na predstavljanje knjiga za decu i mlade. Nadam se da će te knjige čitati i njihovi roditelji. Nismo se zadovoljili samo postojećim čitaocima, želimo da učestvujemo u stvaranju novih čitalaca. Tako je nastao Mali Arhipelag.
Knjige danas imaju vrlo malo javnog prostora ako im nisu posvećeni događaji. Ali nisu dovoljne samo promocije knjige, bez kojih knjige ostaju bez pravih šansi da dođu do svojih mogućih čitalaca, potrebna je, u najmanje tolikoj meri, i promocija čitanja. Budući da je u velikoj meri nestala iz javnog prostora, književnost se u njemu obnavlja samo preko javnih događaja u kojima oživljavaju energija i interesovanje čitalaca, dok se, na drugoj strani, oblikuje javni prostor za susret i dijalog pisaca i čitalaca.
Putujuci cirkus korice Jelena Rosic Babicino unuce
Objavljivanje novih knjiga za decu i mlade predstavlja jedan od najboljih način za promociju čitanja. Naravno, i tu je važno pitanje izbora i proširivanje mogućnosti izbora. Mnogo knjiga za decu, umesto avanture, izazova i radosti čitanja, nudi nepodnošljivu infantilizaciju, čak i kada je reč o knjigama za tinejdžere. Mnoge knjige za decu su više igračke nego knjige za čitanje, pamćenje i prepričavanje. Međutim, svako od nas među knjigama koje su ga najviše oblikovali i koje najradije pamti nosi barem jednu knjigu za decu i mlade. Takve knjige nastaju i danas, potražimo ih zajedno.
Neki od najvećih savremenih svetskih pisaca pišu i knjige za decu. David Grosman ili Mempo Đardineli samo su neki od njih, a Mali Arhipelag postaje mesto u kome će njihove knjige imati svoj prirodan prostor.
Dugo sam razmišljao o imenu edicije. Javljala su se razna imena i naslovi iz sveta književnosti za decu i mlade. Ništa od toga ne bi bilo pogrešno, ali sam, na kraju, pomislio da bi bilo dobro da se produži osnovna metafora. Ako je arhipelag, po prirodi stvari, mesto ukrštanja i zbir razlika, onda je nužno da i u knjigama Malog Arhipelaga predstavimo glasove razlike i priče s kojima svet postaje razumljiviji, raznovrsniji i izazovniji. I nikada isti. Kao što se posle svake dobre knjige svet nepopravljivo menja.