Gojko Božović – Kolumna

Vasja

Gojko Božović

Vasilij Sokolov, poznati prevodilac srpske književnosti na ruski jezik, preminuo je pre nekoliko dana u Sankt Peterburgu.

Beograd, 6. avgusta 2019.

Vasilij Sokolov, poznati prevodilac srpske književnosti na ruski jezik, preminuo je pre nekoliko dana u Sankt Peterburgu.
Tako su se sklopili jedan neobičan život i jedna istinska posvećenost srpskoj književnosti.
Vasilij Sokolov je bio prijatelj srpske književnosti i prijatelj srpskih pisaca. Sve su ga knjige zanimale i čitao ih je bez odustajanja i s najređim interesovanjem. Pisce je upoznavao lako i ostajao s njima u kontaktu prijateljski i nenametljivo, ne tražeći ništa sem neku knjigu, a uvek s nekim dobronamernim predlogom i u planovima od kojih se nije odvajao.
Više se ne sećam ni gde ni kada sam upoznao Vasilija Sokolova. I to mnogo govori o Vasji, kako su ga svi zvali, pa sam i ja to preuzeo kao nešto sasvim prirodno. Prirodnost i spontanost krasili su ovog čoveka tako da je delovalo kao da ga znate oduvek. Samo što obim njegovih znanja o savremenoj srpskoj književnosti i obim njegove nezaustavljive znatiželje nisu bili ni očekivani, ni uobičajeni.
VasjaSokolov je diplomirao srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost na Lenjingradskom univerzitetu. Promenio je više zanimanja, kao čovek tipično sovjetske biografije o kojoj je govorio s humorom, sve dok, od 1999. godine, nije postao profesionalni prevodilac srpske književnosti na ruski jezik.
Tokom prevodilačke karijere Sokolov je na ruski jezik, potvrđujući se kao jedan od najznačajnijih prevodilaca srpske književnosti u Rusiji, preveo dela 41 srpskog pisca iz nekoliko generacija i poetičkih epoha iz moderne istorije srpske književnosti, najviše iz njenog savremenog perioda. Od toga je kod vodećih ruskih izdavača u Moskvi i Sankt Peterburgu objavljena 31 knjiga, dok su dela ostalih prevedenih srpskih pisaca objavljena u zbornicima, antologijama i književnim listovima i časopisima.
Među piscima čija je dela Sokolov preveo na ruski jezik nalaze se Petar II Petrović Njegoš, Jovan Dučić, Borislav Pekić, Aleksandar Tišma, Svetlana Velmar-Janković, Dragoslav Mihailović, Bora Ćosić, Vida Ognjenović, David Albahari, Milica Mićić-Dimovska, Radovan Beli Marković, Slobodan Zubanović, Vladislav Bajac, Jelena Lengold, Dragan Velikić, Vladimir Pištalo, Vladimir Tasić, Srđan Valjarević, Vladan Matijević, Laslo Blašković, Uglješa Šajtinac i drugi.
Vasilij Sokolov je prošle godine dobio Nagradu Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti. Na dodeli nagrade, u društvu mnogih pisaca, od kojih je većinu prevodio na ruski jezik, i još više prevodilaca srpske književnosti, Sokolov je duhovito govorio o svojoj karijeri i o svojim mnogobrojnim zanimanjima, ali i o tome kako je odustao od pisanja svoje poezije jer je u jednom trenutku shvatio kako mnogo više može ponudi prevodeći druge pesnike. Retki su to sposobni da prfepoznaju, još ređi su to sposobni da kažu. Ali i to je bio Vasja.
Poslednji put bio sam s njim u kontaktu polovinom juna. Bio je u bolnici, žalio se na probleme s nogom, ali je bio bodar i nisu ga napuštali planovi. Javljao je da je preveo Sentimentalnu povest Britanskog carstva i da radi, uprkos bolnici, na prevodu još jedne Pekićeve knjige – Besnilo. Rekao je da će se javiti čim izađe iz bolnice. Umesto njegovog entuzijastičnog e-maila, stigla je vest o njegovoj smrti.
Pamtićemo Vasilija Sokolova kao posvećenog prevodioca, kao znatiželjnog poznavaoca i istraživača savremene srpske književnosti, kao odličnog saradnika i kao dobrog i duhovitog čoveka.

Autor je glavni urednik i direktor Arhipelaga

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs