Hane Lund – kolumna

Živeti u sadašnjosti

Hane Lund

Oni koji „žive u sadašnjosti“ jako su svesni sadašnjosti i retko brinu o tome odakle su upravo stigli ili gde su se uputili. Oni se stvarima bave kako dolaze i probleme rešavaju na osnovu onoga što u tom trenutku deluje najrazumnije.

Beograd, 14. jula 2018.

Postoje ljudi za koje je odmah jasno da „žive u sadašnjosti“, kao i oni koji su pre „orijentisani prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“.
Oni koji „žive u sadašnjosti“ jako su svesni sadašnjosti i retko brinu o tome odakle su upravo stigli ili gde su se uputili. Oni se stvarima bave kako dolaze i probleme rešavaju na osnovu onoga što u tom trenutku deluje najrazumnije. Takvi tipovi često dolaze u poslednjem trenutku ili malo kasne na na sve, izlaze kroz vrata kad je skoro već prekasno.
Onima koji su pre „orijentisani prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“ može da bude teško da se povinuju društvenim strukturama koje zahtevaju određene termine, da se pridržavaju vremenskih planova, a naročito redova vožnje. S druge strane, ta vrsta stvari kod njih retko izaziva stres.
Deca su tipični tipovi koji „žive u sadašnjosti“, u svakom slučaju, prvih godina. Ona prilično dobro žive u sadašnjosti. Osećaju sve, ali im nedostaje sposobnost da zaključe i izračunaju posledice. Roditelji se jako bore da od dece naprave oni koji su pre „orijentisani prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“.
Oni koji su pre „orijentisani prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti“ često dolaze ranije, dobro su pripremljeni i spremni da deluju. Po pravilu se redovno nađu u situaciji da stoje i cupkaju, jer čekaju nekoga ko „živi u sadašnjosti“. Često to doživljavaju kao direktan nedostatak poštovanja. To izaziva zlovolju. To takođe čini planiranje nemogućim, što je za njih jako bitna stvar. To je u velikoj meri faktor stresa.
Mnogi bračni drugovi mogu da klimnu glavom i priznaju da su venčani s tipom suprotnim sebi i znaju koju je iritaciju to tokom vremena izazvalo.

Živeti u sadašnjosti…

Živeti u sadašnjosti životna je tehnika
i svi se ljudi trude najviše što mogu,
ali pola ljudi odabere ono sada,
a pola ono drugo.
I to bivše sada
i to buduće sada
nikada ne postanu neposredni život
i vreme života svih ljudi prođe tako
samo u prisećanju i čekanju.
Jer to sada koje je prošlo nikada nije gotovo,
a ono drugo nikada neće postati pravo.
Pa pobrinite se onda da sada u kome živimo
jednom i za svagda bude baš to.

Pit Hajn

Ova šaljivo-ironična pesma Pita Hajna skreće pažnju na to koliko je važno živeti u sadašnjosti. Zapravo, propuštamo mnogo sadašnjih trenutaka, jer dragoceno vreme trošimo na nerviranje zbog prošlosti. Osim toga, nekada nadugo i naširoko zabavljamo druge svojim nedaćama, što će reći da time što okruženju dopuštamo da učestvuje u našim negativnim doživljajima delom rizikujemo da ih zarazimo negativnošću, delom traćimo našu dragocenu sadašnjicu.
Upravo isti fenomen važi i za to kad brinemo zbog nečega što se, zapravo, još nije dogodilo. Koliko smo često brinuli zbog nečega za šta se pokazalo da uopšte nije prošlo tako loše?
Šta se desilo sa svim onim divnim trenucima sadašnjosti?
Koliko ste toga u životu već propustili zbog tih strategija?
Koliko ste svog vremena već kontaminirali?
StresPožurite! Još možete da stignete! Usvojite svest da živite u sadašnjosti. Setite se i da blokirate svoje okruženje, da tuđe brige ne pređu i na Vas. Možda biste mogli i da iskoristite ove retke kako biste se zamislili nad tim koliko ste dobri postali u vrednovanju trenutka. To što sada radite, osobe s kojima boravite, ono što možete, ono što činite. Pomislite šta to znači za ceo Vaš sistem – vaše telo i dušu.
Pomislite ko ste vi kada imate tu dimenziju u svom životu, a ko ste kada je isključite. Koristite sve antene: pogledajte, poslušajte, osetite i razumite – možda Vam drugi pomažu da držite otvorena vrata ka toj važnoj oblasti u Vašem životu. Zapravo, Vi sami sadržite sve osobine koje su Vam potrebne kako biste nastavili sa svojim životom, povratili snagu i zdravlje i stvorili veze pune nežnosti. Najveći pritisak, najviše stresa osećate kada ste predaleko od tih osobina u sebi.
Može biti, da niko od nas nema pravo objašnjenje na to ko smo, zašto smo tu i kuda idemo. Ali, u svakom slučaju, korisno je i za nas i za naše okruženje da naučimo da u sebi pronađemo tu unutrašnju ravnotežu, tako da naš mir, spokoj i lepota mogu da zaraze sve čega se dotaknemo.
I još jednom pomislite na pesmu Pita Hajna:

Onaj koji
šalu uzima samo za šalu,
a ozbiljno samo za ozbiljno,
on i ona
su zapravo
loše shvatili oboje.

Prevod sa danskog: Ivana Barić

Autorka je poznata poznata danska psihoterapeutkinja, čija je prevođena knjiga Stres nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs