Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana

Podsticaj za istraživanja

Boško Mijatović i Branko Milanović

Zbog čega je osnovana godišnja Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana? Nema sumnje da kod nas potpuno dominira fascinacija grmljavinom topova i političkim zbivanjima. Verujemo da Nagrada predstavlja skroman doprinos podsticanju rada na istraživanju ekonomske istorije u nas.

Beograd, 5. oktobra 2013.

Proučavanje ekonomske istorija svakako ima svoje mesto i među istorijskim i među ekonomskim disciplinama u svetu. Ozbiljne nacije prate šta im se događalo u prošlosti i šta im se dešava u sadašnjosti ne samo da bi znale važan deo svoje istorije već i kako bi izvukle pouke iz sopstvenih grešaka da ih ne ponove. Stoga se u svetu pridaje dužna pažnja ovoj disciplini: studenti je izučavaju na fakultetima, a njome se bavi veliki broj istraživača koji objavljuju knjige i članke u specijalizovanim časopisima visokog ranga.
U Srbiji je, nećemo se začuditi, situacija potpuno drugačija. Ekonomska istorija Srbije ne uči se u Beogradu ni na Ekonomskom ni na Filozofskom fakultetu (Odeljenje za istoriju). Ovim temama bavi se istraživački tek nekoliko ljudi, na prste se mogu izbrojiti, i to uglavnom povremeno i iz hobija, a ne iz profesionalne dužnosti. Jer, ovde niko ne podržava bavljenje ekonomskom istorijom, pa tako ni Ministarstvo nauke ne finansira projekte ove oblasti. Nema sumnje da kod nas potpuno dominira fascinacija grmljavinom topova i političkim zbivanjima.
Kakav napor, takav i rezultat: ne postoji, osim skromne knjige Nikole Vuča, nijedan sintetski pregled ekonomske istorije Srbije ili Jugoslavije za duže periode ili posebnih pregleda mnogih važnih oblasti (na primer, novca, poljoprivrede ili trgovine). Među retke izuzetke spada par knjiga iz istorije finansija i industrije, obično nastalih kao doktorski rad. Veoma su retki i tekstovi iz ekonomske istorije u časopisima ili zbornicima. Najozbiljnije radove pišu nam stranci, kao Majkl Palare, Džon Lempi, Mari Žanin Čalić i drugi.
Veoma je teško pronaći i osnovne ekonomske podatke, kao o kretanju društvenog proizvoda, cena, nadnica, trgovine, od formiranja suštinski nezavisne Srbije 1830-40, ili bar od 1878. do danas. Problemi su nesumnjivi: ne samo da se mnogo statistika tada nije ni prikupljalo već su se i granice države promenile nekoliko puta. Pre nekoliko godina Republički zavod za statistiku izdao je knjigu Dva veka razvoja Srbije: statistički pregled gde su bar, iako često nedovoljno objašnjeni, prikupljeni na jednom mestu neki istorijski podaci o srpskoj privredi. Ali to je tek prvi korak.
Uključivanje u Evropu ne ide samo preko pregovora o Kosovu i zabrane pušenja na javnim mestima, već i preko uključivanja u sve ono sto se na naučnom planu danas radi u Evropi. Osnovni ekonomski pokazatelji danas se za većinu razvijenih evropskih zemalja protežu najmanje do 17. veka, a za neke idu čak do 13. veka. Naravno, često je reč o procenama, ponekad i pretpostavkama, ali bez prvih pokušaja nema ni mogućnosti za kasnija poboljšanja, niti bez podataka mogućnosti za valjan istraživački rad. Ne treba verovati da su ovi rezultati iz ekonomske istorije Evrope pali s neba, niti da postoje od vajkada. Svakako, Evropa je bila u prednosti u odnosu na malu i siromašnu Srbiju koja jedva da je stvorila državu pre dva veka, ali sve do pre dvadesetak godina ovakvi podaci nisu postojali ni za zemlje kao sto su Italija (ujedinjena 1860) ili Grčka (nezavisna od 1832).
Napredak istraživanja u oblasti ekonomske istorije Srbije svakako je potreban. Zato su Centar za liberalno-demokratske studije i Izdavačka kuća Arhipelag ustanovili godišnju nagradu za najbolji rad iz ekonomske istorije i objavili poziv zainteresovanima. Verujemo da ovo predstavlja skroman doprinos podsticanju rada na istraživanju ekonomske istorije u nas.