Vida Ognjenović – Intervju

Vida Ognjenović – Intervju

Seobe, ili neumitnost buđenja

Vida Ognjenović

Seobe nisu istorijski roman, već po svemu pripadaju evropskom, hamsunovskom ako hoćete, simbolizmu. Zato je bilo potrebno da priđemo bliže junacima Crnjanskog, da sledimo njihov način iščitavanja odnosa, događaja, ljudi, neposredne okoline i sveta. više informacija »

Žak Atali – Esej

Žak Atali – Esej

Peto evropsko samoubistvo

Žak Atali

Danas je opet red na Nemačku, ona drži u ruci oružje za masovno samoubistvo najnaprednijeg kontinenta na svetu. Ako odbije da prihvati uski prolaz u vidu kupovine dospelih obveznica od strane Evropske centralne banke, zatim odricanje dela suvereniteta evropskih država, vraćanje do dva procenta evropskih PDV-a i promene ugovora koji će omogućiti bolju kontrolu labavosti jednih i sebičnosti drugih, katastrofa je neizbežna. Sve je još moguće. više informacija »

Lidija Žorž – Intervju

Lidija Žorž – Intervju

Osećam se pomalo kao Milene

Lidija Žorž

Milene je mlada devojka, a u isto vreme ona je gotovo dete. Ona je poseban, jak karakter, ona predstavlja osobu koja se jasno razlikuje od svih ljudi oko sebe. Okruženje u kome ona živi prepoznaje da je ona različita od njih, a ona opet nema dovoljno reči da iskaže sve ono što se dešava u njoj samoj. Ja mnogo volim Milene zbog toga, zbog te njene izuzetne različitosti. više informacija »

Vilijam T. Volman – Intervju

Vilijam T. Volman – Intervju

Istorija se desila juče

Vilijam T. Volman

Jedna od stvari koje sam naučio od Kiša jeste da možete da pišete vrlo kratke paragrafe teksta koje zatim možete povezati. Kiš je majstor u tome, a ja sam taj postupak koristio u većem delu svoje proze. Jedan od najznačajnijih pisaca Amerike Vilijam Tener Volman dobitnik je američke nagrade za knjigu 2005. godine i autor romana Centralna Evropa. Vilijam Volman je završio Dip Springs koledž i studirao komparativnu književnost na Kornel univerzitetu koji je završio sa velikim počastima. Autor je romana Vi svetli i vaskrsli anđeli, knjige Priče duge, i serije romana pod naslovom Sedam snova: Knjiga o pejzažima Severne Amerike. Njegova monografija o nasilju, u sedam tomova, nominovana je za nagradu kritike za najbolju knjigu u 2003. godini. Volmanov novinarski rad i beletristika objavljivani su u časopisima The New Yorker, Esquire, Spin, Gear i Granta. Živi u Sakramentu, u Kaliforniji. više informacija »

Ratko Dangubić – Intervju

Ratko Dangubić – Intervju

Nema većeg kameleona od istorije

Ratko Dangubić

Plašim se da sam ušao u trag nečemu što nisam tražio. Neka jedan deo otkrivanja rukopisa ostane tajna. Dobro je da verujemo da se iza rukopisa i oko njega mota niz mitova, ljudi i tajni koje mu daju novi život. Piscu je dovoljno malo da uveri sebe u nešto, i potrebno tako mnogo da uveri čitaoca da je reč o rukopisu koji je čamio pola veka. više informacija »

Jelena Lengold – Intervju

Jelena Lengold – Intervju

Priče za sve kutke čitaočeve duše

Jelena Lengold

Jelena Lengold je pesnikinja, pripovedačica i romansijerka srednje generacije. Do sada je objavila knjige pesama: Raspad botanike (1982), Vreteno (1984), Podneblje maka (1986), Polazak anđela (1989), Sličice iz života kapelmajstora (1991). Za poeziju je dobila nagradu "Đura Jakšić". Autorka je zbirki priča Pokisli lavovi (1994) i Lift (1999) i romana Baltimor (2003). Njena proza prevedena je na francuski, bugarski, engleski, nemački, norveški, italijanski i slovenački jezik. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija i izbora iz savremene srpske književnosti. U izdanju "Arhipelaga" objavljena je njena zbirka priča Vašarski mađioničar (2008) za koju je autorka dobila nagrade "Biljana Jovanović" i "Žensko pero". Tim povodom razgovarali smo sa njom. više informacija »

Đerđ Konrad – Intervju

Đerđ Konrad – Intervju

Sve ono što sam u ovoj knjizi ispričao dogodilo se od reči do reči

Đerđ Konrad

U poslednjoj godini rata meni je bilo dovoljno neobično, uzbudljivo ili izuzetno ono što nisam morao da izmislim, nego ono što mi je takozvana istorija donela ili udelila. Preživljavanje, izbegavanje podmuklo sveprisutne smrtne opasnosti, moguće je shvatiti i kao anegdotu, i moguće je ispričati kao anegdotu. Mojim školskim drugovima nije uspelo da prežive, meni – slučajno – jeste. Priča je niz događaja koji se sastoji od pustolovina, može da krene u ovom ili onom pravcu, ili ja lovim, ili mene love, toliko je dovoljno za jednu priču. više informacija »