Arhipelag

Gojko Božović: Kiš, Grosman i Kundera u Arhipelagu

gojko — Sun, 19 Feb 2012 01:11:37 +0000

Gojko Božović, osnivač i glavni urednik Arhipelaga, predstavio je izdavački plan za 2012. godinu u izjavi dostavljenoj medijima:

Izdavačka kuća Arhipelag priprema u 2012. godini preko četrdeset novih knjiga u oblasti srpske i svetske književnosti, istoriografije, političke teorije, ekonomije i psihologije.
U 2012. Arhipelag obeležava pet punih godina svog rada. To je prilika da se nizom vrhunskih knjiga i nizom događaja koje Arhipelag priprema u toku ove godine snažno promovišu književne i kulturne vrednosti koje zastupamo. Izborom knjiga Arhipelag ostaje na strani svojih čitalaca i najboljih vrednosti savremene literature. Naš cilj nije da objavimo najviše knjiga, nego da objavimo najviše dobrih knjiga i da sve objavljene knjige budu dobre.
Arhipelag nastavlja da objavljuje Izabrana dela Danila Kiša. Posle objavljivanja Kišove proze u sedam knjiga, što je projekat koji je zaokružen u toku prošle godine, Arhipelag će u ovoj godini objaviti izabrane poetičke spise Danila Kiša u tri knjige. Pored Časa anatomije i razgovora u knjizi Gorki talog iskustva, Arhipelag objavljuje i knjigu izabranih Kisšovih eseja Poslednje pribežište zdravog razuma.
Arhipelag priprema čitav niz knjiga čiji su autori neki od vodećih savremenih srpskih pisaca. U ovoj godini Arhipelag će objaviti nove knjige priča Vide Ognjenović i Vladislava Bajca, kao i nove romane Lasla Blaškovića, Borislava Čičovačkog i Nikole Moravčevića.
U pripremi je i neobična tematska antologija savremene srpske pripovetke Starost koju su priredili David Albahari i Srđan V. Tešin. U ovoj antologiji dvadeset jedan pripovedač različitih generacija i poetika govore o izazovima starosti u modernom dobu.
Prepoznat kao izdavač vrhunske savremene svetske književnosti, Arhipelag u 2012. godini u prepoznatljivoj ediciji Zlatno runo objavljuje novi roman Davida Grosmana Pad iz vremena u prevodu Davida Albaharija. Arhipelag uskoro objavljuje i Francusku trilogiju Milana Kundere. To će biti svetska premijera ovog izdanja nastalog na predlog Arhipelag. U jednom tomu naći će se tri piščeva romana pisana na francuskom jeziku i posvećena jedinstvenoj temi nemogućnosti povratka u zemlji iz koje je junak ranije emigrirao pod političkim pritiskom. Pošto su prethodni romani Karlosa Fuentesa Srećne porodice“i Adam u raju izazvali veliko interesovanje čitalaca, Arhipelag objavljuje i novi roman ovog pisca Sudbina i određenje. Istrajno prateći stvaralaštvo svojih pisaca, Arhipelag će tokom 2012. godine objaviti roman Goceta Smilevskog Sestra Sigmunda Frojda, preveden do sada na petnaest jezika, knjigu priča Draga Jančara Džojsov učenik, knjigu eseja Adama Zagajevskog Odbrana vatrenosti i knjigu neobičnih putopisnih proza jednog od vodećih savremenih španskih pisaca Sesara Antonija Moline Gradovi u kojima nestaje bol.
I ove godine Arhipelag otkriva srpskim čitaocima neke važne pisce. Tako će prvi put na srpskom biti objavljeni romani nemačke autorke Terezije More i francuske autorke Laure Alkobe.
Arhipelag nastavlja da objavljuje ediciju Sto slovenskih romana i da predstavlja njene autore srpskim čitaocima. U 2012. godini biće obajvljeno još pet novih romana u ovoj ediciji. Arhipelag je već godinama najaktivniji nacionalni izdavač ove edicije.
Arhipelagje među sve ređim izdavačima poezije, a među pesničkim knjigama koje će objaviti tokom ove godine nalaze se Solunski anđeo Vesne Goldsvorti, knjiga koje se našla u Tajmsovom godišnjem izboru najboljih pesničkih knjiga, knjiga izabranih pesama izraelskog pesnika Amira Ora, kao i nova knjiga pesama Živorada Nedeljkovića.
Iz istoriografije Arhipelag objavljuje kapitalnu knjigu Evropa posle 1980. godine, čiji je autor Ivan T. Berend, jedan od najznačajnijih svetskih društvenih istoričara. U ovoj velikoj sintezi Berend na izazovan i analitičan razmatra političku, društvenu, ekonomsku i kulturnu istoriju Evrope u poslednje tri decenije.
U prestižnoj ediciji Kapital, u kojoj se objavljuju značajne knjige iz političke teorije, Arhipelag priprema knjigu Moć u 21. veku, novu studiju Džozefa Naja, jednog od najuticajnijih političkih mislilaca u poslednje tri decenije.
Osim što objavljuje njihove nove knjige, Arhipelag će nastaviti da svojim čitaocima u Srbiji predstavlja značajne savremene svetske pisce. Među piscima koje će Arhipelag tokom ove godine predstaviti čitaocima u Srbiji nalaze se i Peter Esterhazi, Enrike Vila-Matas, Dragi Mihajlovski, Jani Virk, Anton Balaž i Dimitar Baševski.

Praznik ljubavi: Fuga o ljubavi

gojko — Mon, 13 Feb 2012 23:53:00 +0000

Arhipelag povodom 14. februara, Dana zaljubljenih, za članove Kluba čitalaca Arhipelag obezbeđuje dodatnih 5% (ukupan popust 35%) za kupovinu sledećih knjiga:

Sesar Antonio Molina Fuga o ljubavi / puna cena: 847,80 dinara / cena sa popustom od 35%: 551 dinar
Lidija Žorž Dok vetar zviždi kroz kranove / puna cena: 1.036,80 dinara / cena sa popustom od 35%: 673,92 dinara
Sejs Notebom Sledeća priča / puna cena: 745,20 dinara / cena sa popustom od 35%: 484 dinara
Aris Fioretos Istina o Saši Knišu / puna cena: 896,40 dinara / cena sa popustom od 35%: 582,60 dinara
Aleksis Stamatis Bar Flober / puna cena: 847,80 dinara / cena sa popustom od 35%: 551 dinar

Arhipelag takođe omogućava popust od 10% za sve čitaoce, buduće članove Kluba čitalaca Arhipelag, koji ovih pet knjiga poruče preko sajta www.arhipelag.rs:

Sesar Antonio Molina Fuga o ljubavi / puna cena: 847,80 dinara / cena sa popustom od 10%: 763 dinara
Lidija Žorž Dok vetar zviždi kroz kranove / puna cena: 1.036,80 dinara / cena sa popustom od 10%: 933,12 dinara
Sejs Notebom Sledeća priča / puna cena: 745,20 dinara / cena sa popustom od 10%: 670,68 dinara
Aris Fioretos Istina o Saši Knišu / puna cena: 896,40 dinara / cena sa popustom od 10%: 806,76 dinara
Aleksis Stamatis Bar Flober / puna cena: 847,80 dinara / cena sa popustom od 10%: 763 dinara

Izaberite popust. Ono što vredi nema cenu.
Poklonimo knjige koje ćemo voleti onima koje volimo.

Popusti važi za sve porudžbine od 13. do 21. februara.

Klub čitalaca Arhipelag
Terazije 29/II
tel: 011 33 44 536 / 011 33 44 427
e-mail: klub@arhipelag.rs
www.arhipelag.rs

Sećanje na Novicu Tadića

gojko — Mon, 13 Feb 2012 23:10:20 +0000

Sećanje na Novicu Tadića naziv je književnog programa koji organizuju Srpsko književno društvo i Udruženje književnika Srbije u sredu 15. februara u 12 časova, u Svečanoj sali, u Francuskoj 7.
O poeziji Novice Tadića govoriće Radivoje Mikić, Mihajlo Pantić, Gojko Božović, Marjan Čakarević i Miljurko Vukadinović.
Stihove Novice Tadića govori Atif Džafić.
U izdanju Arhipelaga polovinom oktobra 2011. godine objavljena je poslednja knjiga pesama Novice Tadića Tu sam, u tami.

Knjiga Jelene Lengold na bugarskom

gojko — Wed, 08 Feb 2012 09:38:45 +0000

Knjiga izabranih priča Pretesteriši me Jelene Lengold, ovogodišnje dobitnice Evropske nagrade za književnost, biće objavljena na bugarskom jeziku u izdanju izdavačke kuće Faber iz Velikog Trnova.
Knjiga će biti objavljena do kraja 2012. godine u prevodu Žele Georgieve, najpoznatijeg prevodioca srpske književnosti na bugarski jezik.
U knjizi Pretesteriši me objavljene su izabrane priče iz prve dve prozne knjige Jelene Lengold: Pokisli lavovi i Lift.
Pretesteriši me će biti treća knjiga Jelene Lengold na bugarskom jeziku. Ranije su već na bugarskom objavljeni knjiga priča Jelene Lengold Vašarski mađioničar, kao i njen roman Baltimor.
Arhipelag, eskluzivni izdavač knjiga Jelene Lengold, u poslednjih pola godine sklopio je ugovore za objavljivanje najpoznatije knjige ove autorke Vašarski mađioničar na šest evropskih jezika.

Dijakova smrt

gojko — Sun, 05 Feb 2012 22:56:45 +0000

U romanu Dijakova smrt Dragi Mihajlovski čitaoca uvodi u vreme ranog prodora Osmanlija na Balkan, apokaliptično doba između maričke i kosovske bitke.
Okosnicu romana čini tursko osvajanje Bitolja krajem XIV veka.
Odlučujući se za pojedinca u vrtlogu istorije, Mihajlovski istoričnost romana gradi više kao interes za sadašnjicu nego u romantičnom ili istoriografskom interesu za prošlost i načine njene evokacije. Stoga je ovaj roman svojevrsna rasprava o dilemama pred pitanjima rata, identiteta, odnosa hrišćanstva i islama, prethrišćanskim slojevima nasleđa itd.
U vreme kada je roman pisan i objavljen – doba albansko-makedonskih sukoba 2001. – Dijakova smrt odgovarala je na ovaj aktuelni kontekst, što je doprinelo i velikoj čitanosti ovog romana.
Svet Dijakove smrti je svet odsutnog, povučenog, nedostupnog boga, svet prepušten đavolu kao „jedinom vidljivom bogu“, bogu apsolutne nedogmatičnosti, promene, neutemeljenosti, iluzornosti i besmisla.

Dragi Mihajlovski

gojko — Sun, 05 Feb 2012 22:48:08 +0000

Dragi Mihajlovski (Bitolj, 1951), makedonski romansijer, pripovedač, esejista, prevodilac.
Diplomirao je i doktorirao englesku književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, gde je docent na Katedri za engleski jezik i književnost.
Član je makedonskog PEN centra.
Najvažniji romani: Prorok ove zemlje (2001), Dijakova smrt (2002, Nagrada „Stale Popov“), Moj Skenderbeg (2006, Nagrada „Stale Popov“), Bajazit i Olivera (2009).
Najvažnije knjige priča: Skok motkom (1994, Racinova nagrada za najbolju proznu knjigu godine), Tripolska kapija (1999), Priče sa šestog sprata (2003), Skupljač leptirova (2010).
Najvažnije knjige eseja: Neraspeti bogovi (1991), Pod Vavilonom: zadatak prevodioca (2002).
Dragi Mihajlovski je poznat i kao prevodilac sa engleskog na makedonski jezik. Preveo je na makedonski staroengleski ep Beovulf, Izgubljeni raj Džona Miltona, 27 drama i 154 Šekspirova soneta, kao i niz engleskih pesnika, uključujući i metafizičke pesnike i Eliota.
Živi u Skoplju.

Majkl Kaningem – Ekskluzivno

gojko — Sun, 05 Feb 2012 22:36:44 +0000

Prva ljubav

Majkl Kaningem

Svako ko čita ima prvu knjigu – možda ne bukvalno prvu knjigu koju je pročitao, već prvu knjigu koja vam pokazuje ono što književnost može biti. Kao prvi poljubac.

Gospođa Dalovej je prva velika knjiga koju sam pročitao. Imao sam petnaest godina, bio sam učenik srednje škole u Južnoj Kaliforniji koji nije mnogo obećavao, tu sam pročitao knjige koje sam sam izabrao da čitam, ali sam mislio o književnosti kao o umirućem obliku umetnosti. Jednog dana sam izašao napolje, na cigaret pauzu, tamo gde smo išli da pušimo, i odjednom sam se našao pored nekrunisane kraljice naše škole. Bila je lepa, dakle, i pametna, a odavno je imala crvene nokte, i dugu ravnu kosu. Našao sam se pored nje, i pomislio: „Uh, oh, uh, oh… Misli brzo, budi ljubazan, kaži nešto što će učiniti da te ona zauvek voli.“ Tako da sam rekao nešto za šta sam tada mislio – a i danas to mislim – da je dobitna kombinacija, nešto o poeziji Boba Dilana i Leonarda Koena. Bila je ljubazna prema meni. Ona kao da je povukla čitav svoj marlboro u jednom cugu, ali pepeo nije pao, potom je izduvala ogroman oblak dima, i rekla: „Pa, jeste, oni su veoma dobri, ali šta misliš o T. S. Eliotu i Virdžiniji Vulf?“
Naravno, nisam bio potpuno nepismen – već sam bio čuo za T. S. Eliota i Virdžiniju Vulf, i znao sam da je Virdžinija Vulf bila veoma visoka i luda, i da je živela u svetioniku i da se bacila u okean, ali nikada nisam očekivao da ću morati da pročitam nešto od nje. Otišao sam u biblioteku, u pokretnu biblioteku, malu prikolicu u kojoj su se nalazile knjige. Oni nisu imali Eliota, ali su imali jednu knjigu Virdžinije Vulf, i to je bila Gospođa Dalovej. Uzeo sam je i odneo kući, i čitao sam je, pokušavao sam da je pročitam, ali nisam razumeo šta se u njoj događa. Doživljavao sam je na drugi način. Ja sam od nje dobijao dubinu i gustinu, i rečenice, i to je učinilo da se uključi nešto malo svetlosti u mojoj glupoj glavi.
Svako ko čita ima prvu knjigu – možda ne bukvalno prvu knjigu koju je pročitao, već prvu knjigu koja vam pokazuje ono što književnost može biti. Kao prvi poljubac. I čitate druge knjige, i ljubite druge ljude, ali, pogotovu za one koji su romantični, prva knjiga ostaje s vama. Osećao sam se vezan s Gospođom Dalovej na način na koji nikada nisam doživeo bilo koju drugu knjigu. Na kraju sam, napokon, napokon odrastao i napisao roman Sati, koji sam pokušao da oblikujem imajući u vidu postojeće veliko umetničko delo, onako kao što džez muzičar improvizuje na temelju velikog muzičkog komada.
Ja sam mnogo naučio od Virdžinije Vulf kao pisac. Mislim da je od svega što sam naučio najvažnije njeno uverenje da je sveukupnost ljudskog postojanja, koja se najčešće izražava međunarodnim ratovima i kroz smrti kraljeva, kao i drugim velikim temama velikih romana, isto tako sadržana u svakom satu u životu bilo koga od nas, kao što se čitav organizam sažima u svakom deliću njegovog DNK. Ako pogledate dovoljno pažljivo, i s dovoljno umeća, u bilo kom trenutku bilo čijeg života, možete da otvorite pukotinu. I da shvatite sve. Virdžinija Vulf je razumela da svaki lik, svejedno koliko on bio sporedan, u romanu ona mora da opiše iznutra, iz njene ili njegove priče, gde će on ili ona biti junak ili junakinja još jedne velike tragične i komične priče.

Prevod sa engleskog: Marija Jovanović

Vidi Ognjenović Svetska nagrada za humanizam

gojko — Sun, 05 Feb 2012 22:23:40 +0000

Vida Ognjenović je ovogodišnji dobitnik Svetske nagrade za humanizam koju dodeljuje Ohridska akademija za humanizam. Odluku o ovom velikom priznanju doneo je sedmočlani međunarodni žiri.
Pre Vide Ognjenović, Svetsku nagradu za humanizam dobili su japanski budistički filozof Daisaku Ikeda (2007), portugalski filmski reditelj Manuel de Oliveira (2008), ruski pisac i nobelovac Aleksandar Solženjicin (2009), indijski kompozitor, humanist i filozof Ravi Šankar (2010) i britanski pozorišni teoretičar i reditelj Piter Bruk (2011).
Svetska nagrada za humanizam uručena je Vidi Ognjenović na svečanoj ceremoniji koja je održana u Ohridu, u kući „Uranija“ koja pripada Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti.
Svetska nagrada za humanizam ustanovljena je 2007. godine u Ohridu u spomen na tradiciju Svetog Klimenta Ohridskog, osnivača prve srednjovekovne škole za humanizam u Evropi.
Svetska nagrada za humanizam dodeljuje se značajnim figurama savremene svetske kulture i umetnosti.
Tokom boravka Vide Ognjenović u Makedoniji predstavljeno je i makedonsko izdanje njenog romana Preljubnici objavljenog u izdavačkoj kući Slovo iz Skopja i u prevodu poznatog makedonskog pisca Dimitra Baševskog.

Uglješi Šajtincu Vitalova nagrada za knjigu godine

gojko — Thu, 26 Jan 2012 08:54:04 +0000

Dobitnik Vitalove književne nagrade “Zlatni suncokret” za najbolju knjigu 2011. godine je Uglješa Šajtinac za roman Sasvim skromni darovi u izdanju Arhipelaga.
Žiri koji je radio u sastavu Jovan Zivlak (predsednik) Nikola Strajnić i Vladimir Gvozden jednoglasno je odlučio da dobitnik Vitalove nagrade za najbolju knjigu godine bude Šajtinac koji je sa ovim romanom bio i u najužem izboru za ovogodišnju NIN-ovu nagradu za roman godine.
“Šajtinčev kratki roman se može smestiti u već opsežnu biblioteku srpskih pripovesti o emigracijama, o kolektivnim i pojedinačnim egzodusima i bekstvima, od Crnjanskog, Pekića, Albaharija do Tasića i Tiaga Stankovića”, kaže se u saopštenju Žirija. “Ono što izdvaja Šajtinca, sa još nekoliko novijih autora, je naglašeno bekstvo njegovih junaka od herojstva koje je u središtu istorije, depatetizacija i usredsređenost na privatne povesti, na kosmos društvenih i emocionalnih veza u čijim osnovama su mitovi o sreći, evokacije o bitnosti ličnih geneza i uzročnosti, koje se izražavaju u igrama slučaja i relativizacijama velikih i predominantnih zakona nužnosti. Pa ipak u Šajtinčevom romanu ima i pesimističke predanosti nerazgovetnim igrama života i sudbine pojedinca čija je volja nemoćna da utiče na tokove stvari, na moćne pokrete društvenih sila.”
Roman Sasvim skromni darovi, naglašava Žiri, “ima vrline snažne pripovesti o našem vremenu i mudrosti koja propoveda skromnost i mirnoću kao filozofiju preživljavanja”. Prema mišljenju Žirija, “Šajtinčevi junaci preuzimaju skromnost kao okvir svog života, stoicizam koji plamti u malim oazama sreće i u iznenadnim ekstazama koje se javljaju pred otkrićima punine trenutka, u magnovenjima koja daruju ushićenja i lepotu postojanja”.
Svečano uručenje Vitalove nagrade za najbolju knjigu godine održaće se krajem februara 2012. godine u Beogradu. Dobitniku nagrade pripada novčani iznos, kao i štampanje nagrađene knjige.
Vitalovu nagradu za najbolju knjigu godine već 16. put dodeljuje Fabrika “Vital” iz Vrbasa, čiji je većinski vlasnik kompanija “Invej” iz Beograda, kao priznanje za najbolju knjigu godine na srpskom jeziku, u žanrovima romana, pripovetke, poezije, književne kritike, eseja i književne publicistike.

O knjigama Jelene Lengold u Domu kulture Studentski grad

gojko — Tue, 24 Jan 2012 11:24:52 +0000

Književni program posvećen knjigama Jelene Lengold, dobitnice Evropske nagrade za književnost, održaće se u Maloj sali Doma kulture Studentski grad (Bulevar Zorana Đinđića 179) u četvrtak 26. januara u 20 časova.
Jelena Lengold će razgovarati sa publikom i potpisivati svoje knjige.
O knjigama Jelene Lengold govoriće Jasmina Vrbavac, Mihajlo Pantić i Gojko Bozović.
Moderator programa je književni kritičar Goran Lazičić.