Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti

Maks Bleher


Biblioteka:Zlatno runo

Žanr:Roman

Format:14x21

Broj strana:120

ISBN:978-86-523-0220-8

Povez:Tvrdi

Pogovor:Andrej Kodresku


Cena:650 din.

Cena za članove kluba čitalaca Arhipelag:455 din.


Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik.
Veliki rumunski prozni pisac i pesnik Maks Bleher (1909-1938) bio je prijatelj i sagovornik nekih od najznačajnijih ličnosti svog vremena: Andrea Bretona, Martina Hajdegera, Andrea Žida, Đea Bogze ili Mihaila Sebastijana. Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Maksa Blehera u Rumuniji, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Bleherovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama.
Svetska književna kritika upoređuje Maksa Blehera s Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka. Ežen Jonesko je za njega rekao da je „rumunski Kafka“.
Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled „tako prodornim“ čini „erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe“: „Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine.“
Autobiografski roman Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu, o jednoj ličnoj sudbini i o neponovljivoj senzibilnosti pisca koji je istinski spoznao svoje vreme i tamne pretnje i izazove koji se u tom vremenu tridesetih uobličavaju u njegovoj neposrednoj stvarnosti.

O autoru

Maks Bleher

Maks Bleher (1909-1938), veliki rumunski prozni pisac i pesnik. Rođen u mestu Botošanji, u porodici trgovca i vlasnika prodavnice porcelana, Bleher je studirao medicinu u Parizu. Ali već 1928. godine oboleo je od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan i lečeći se u sanatorijumima u Francuskoj, Švajcarskoj i Rumuniji. Prvo književno delo, kratku priču „Pustolov“, objavio je 1930. godine u časopisu Tudora Argezija Papagajeve kartice. Objavio je knjigu pesama Providno telo (1934). Napisao je autobiografske romane Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti (1936), Srca... više informacija »

Kritike

„Jonesko je rumunski Kafka.“ (Ežen Jonesko) „Ono što Bleherov pogled čini tako prodornim je erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe.“ (Herta Miler) „Blehera često porede s Kafkom (ne bez razloga), ali najjača je njegova veza sa Dalijem. Kao na Dalijevoj slici Upornost sećanja, na kojoj se časovnici tope, i ovde je sve na ivici topljenja. Kao da je Bleherov svet večito na ivici ontološkog kolapsa; kroz veo predmetnosti, u njega zija ništavilo.“ (The Times Literary Supplement) „Izuzetan pisac, iz porodice Kafke i Bruna Šulca. Kratak život, opterećen bolešću; delo nevelikog obima ali ogromno, magično. Halucinantno, snažno, duboko autentično delo čiju snagu, paradoksalno, ali ne sasvim, pokreću izoštrena osetljivost i žar.“ (Norman Manea)

Za nastavak čitanja

Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti

Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti


Arhipelag objavljuje prvi je prevod Maksa Blehera, modernog rumunskog klasika tragične sudbine, na srpski jezik. Veliki rumunski prozni pisac i...
više informacija »