Klaudio
Magris (Trst, 1939), romansijer, pripovedač, esejista,
dramski pisac, književni istoričar.
Jedan je od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca.
Magris je decenijama bio profesor moderne nemačke književnosti
na Univerzitetu u Trstu. Napisao je čitav niz knjiga o istoriji
i kulturi srednje, južne i jugoistočne Evrope.
Poznati su Magrisovi radovi o Jozefu Rotu, Robertu Muzilu, Italu
Zvevu, E. T. A. Hofmanu, Hermanu Heseu, Henriku Ibzenu ili Horheu
Luisu Borhesu.
Dugogodišnji je kolumnista italijanskog dnevnika Corriere della
Sera.
Najvažnije knjige proze: Nagađanja o sablji (1984),
Dunav (1986), Ono drugo more (1991), Mikrokozmi
(1997), Naslepo (2005), Vi ćete, dakle, razumeti
(2006).
Najvažnije knjige eseja i književnoistorijskih studija: Habzburški
mit u modernoj austrijskoj književnosti (1963), Trst:
identitet granice (zajedno sa Angelom Arom, 1982), Utopija
i otrežnjenje (1999), Nedovršeno putovanje (2005),
Priča nije završena (2006).
Drama: Stadelman (1988).
Proza, eseji i studije Klaudija Magrisa prevođeni su na sve
veće svetske jezike.
Dobio je veliki broj nagrada za književnost, od kojih su najvažnije:
nagrada Strega, nagrada Erazmus, nagrada Princ od Asturije,
austrijska Državna nagrada za književnost, nagrada Tomazi di
Lampeduza.
Živi u Trstu.
