Drago Jančar: Ja verujem u književnost i u njenu umetničku i ljudsku ulogu

Beograd, 25. juna 2015. – Ja verujem u književnost. Verujem u živu reč književnosti, u njenu snagu i u njenu umetničku i ljudsku ulogu. Verujem da nam književnost govori stvari koje su važne ni da te stvari, ta pitanja i te izazove ne možemo izraziti ni na jedan drugi način. Književnost nam je neophodna. Pomalo sam već umoran od skepse koju stalno čujem oko sebe. Ima mnogo onih koji se bave književnošću, a stalno iznose sumnju u njenu ulogu. Ne vidim nikakav razlog za to, niti je pravi smisao u tome. Prihvatam da je danas teško verovati u bilo šta, mnogo je razloga zbog koji su ljudi zbunjeni i iznevereni, ali istinski sam ubeđen da postoje tačke na kojima možemo zasnovati smisao vlastitog života. Književnost je jedna takva tačka i imamo sve razloge da verujemo u najbolje knjige našeg vremena – rekao je Drago Jančar burno pozdravljen u prepunoj Velikoj sali Doma omladine Beograda na drugoj večeri 4. Beogradskog festivala evropske književnosti.
Publika koja je došla da čuje evropski slavnog slovenačkog pisca uživala je u jednočasovnom razgovoru s njim, da bi ga na kraju nagradila aplauzom kakav je uobičajeniji u pozorištu nego na književnim večerima.
– Nisam navikao da budem ovako dočekan. Vrlo često putujem na književne festivale i na promocije stranih izdanja mojih knjiga, ali doček u Beogradu i na Beogradskom festivalu evropske književnosti jeste nešto posebno – rekao je Jančar.
– Beograd za mene nije strani grad. Tu sam uvek imao prijatelje i čitaoce, a u međuvremenu sam stekao i neke nove – kazao je Jančar.
Odgovarajući na pitanja, Jančar je govorio o svom romanu Te noći sam je video, koji je nedavno dobio Nagradu za najbolju stranu knjigu objavljenu u Francuskoj tokom 2014. godine.
Te noći sam je video je ljubavni roman u doba istorije. Želeo sam da predstavim sudbinu jedne žene, i to ituzetno lepe žene, u dramatičnim događajima pred Drugi svetski rat i tokom Drugog svetskog rata. Svi su pomalo ili vrlo mnogo zaljubljeni u ljudi, a ona na kraju strada, najviše zbog toga. Roman se zasniva na istinitom događaju i u njemu nastupaju i likovi koji su stvarni postojali. Naravno, priča čini svoje i nadograđuje postojeći svet.
Govoreći o drugim svojim knjigama, pre svega, o knjizi priča Džojsov učenik i o romanu Podsmešljiva požuda, Drago Jančar je naglasio:
– Književnost je za mene tumačenje i razumevanje stvarnosti. Književnost nam o nečemu govori, u tome je njena uloga i njena misija. Mi često ne možemo da prihvatimo neki događaj ili da razumemo njegovo pravo značenje. Ali kada čitamo neku dobru prilu ili roman o tom događaju, kao da sve dođe na svoje mesto. Otuda ja najčešće polazim od nekih stvarnih priča koje su se nekome zaista dogodile kako bih ispričao priču koja se tiče svih. Tako sam postupao i u knjizi priča Džojsov učenik u kojoj se, recimo, pojavljuje Boris Furlan koji je kod Džojsa u Trstu učio engleski jezik, da bi nekoliko decenija kasnije stradao kao žrtva političkog procesa u kome je kao ključni dokaz navedeno to da jako dobro zna engleski jezik. Zamislite tu ironiju istorije: stradao je zbog toga što ga je engleskom jeziku učio najveći majstor engleskog jezika u XX veku.
Pre razgovora sa Dragom Jančarom, scena Beogradskog festivala evropske književnosti bila je mesta za panel Kraj kulture, kultura kraja u kome sz učestvovali reditelj Nebojša Bradić, istoričar Predrag J. Marković i pisac i izdavač Gojko Božović. Polazeći od knjige Erika Hobsbauma Kraj kulture, učesnici panela su se usredsredili na pitanje zašto je kultura u našem vremenu marginalizovana i zbog čega je ona izgubila ulogu koja joj je tako dugo vremena pripadala.
Odgovarajući na pitanja moderatorke panela Marije Nenezić, Nebojša Bradić je naglasio da kultura danas nije vidljiva i nije deo društvene scene kao što je to u modernom dobu uvek bila. Ali je izrazio uverenje da vitalnost same kulture može da savlada izazove koji su pred njom. Predrag J. Marković je opisao istoriju modernog statusa kulture poredeći vremena od pre nekoliko decenija u kojima su svi čitali i današnji trenutak u kome je čitanje potupni privatna stvar, a i prilična retkost. Govoreći da je marginalizacija otvorila put tabloidizaciji društva i da je najozbiljniji totalitarni izazov našeg vremena, Gojko Božović kao ključne resurse kulture vidi entuzijazam udružen sa kreativnošću, ali i autentičnu potrebu da čovek živi u uređenom prostoru.
Večeras, trećeg dana 4. Beogradskog festivala evropske književnosti, nastupaju  pesnikinja Ana Ristović i luksemburško-nemački romansijer Gi Helminger, a potom će, u 21 sat, biti prikazan  poljski film Pornografija po istoimenom romanu Vitolda Gombroviča.
Beogradski festival evropske književnosti, koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.