Godišnji sastanak Uredničkog borda edicije 100 slovenskih romana

Beograd, 13. februara 2015. – Godišnji sastanak Uredničkog borda edicije 100 slovenskih romana održan je u Beogradu u organizaciji Izdavačke kuće Arhipelag i Srpskog PEN centra. Na sastanku je analiziran rad edicije i Foruma slovenskih kulture, koji je i pokrovitelj projekat, u protekloj godini, a nacionalni izdavači ove edicije najavili su ambiciozne planove za ovu godinu. U Srbiji će tokom 2015. godine, u izdanju Arhipelaga, biti objavljeno još pet novih romana u ediciji 100 slovenskih romana, dok će u Rusiji, Sloveniji i Makedoniji biti objavljeno po tri romana.
- Antologijski karakter ove edicije je prepoznat u javnosti i njena reprezentativnost omogućava da knjige koje se nalaze u njoj nađu put do čitalaca. To je veliki kapital ove edicije koji mora ostati sačuvan. Pred nama su i dalje neki izazovi sa kojima se suočavamo od samog početka. Zahvaljujući ovoj ediciji, u svim zemljama u kojima se ona u ovom trenutku objavljuje pojavili su se novi prevodioci sa slovenskih jezika, ali brojem prevodilaca i dalje ne možemo biti zadovoljni. Edicija ima veliki prestiž, ali je neophodno raditi na njenoj dodatnoj promociji i tu se gostovanja i nacionalne turneje pisaca koji su u njoj zastupljeni od prvorazrednog značaja. To će pomoći da se prevaziđe ključni izazov, da je reč o romanima iz tranzicijskih zemalja, pa samim tim oni se ne uklapaju u lake tržišne trendove. To nikako ne znači da treba da odustane, već samo da stalno iznova osmišljavamo promociju najboljih slovenskih romana našeg vremena – rekao je Gojko Božović, glavni urednik Međunarodne edicije 100 slovenskih romana.
Ovaj sastanak Uredničkog borda edicije 100 slovenskih romana bio je u značajnoj meri posvećen upravo oblikovanju promotivne strategije edicije i Foruma slovenskih kultura u toku ove godine. Da bi u tome bili uspešni, Forum je pokrenuo veliko istraživanje društvenog i kulturnog uticaja edicije 100 slovenskih romana u zemljama u kojima je do sada objavljivana. Posebnu pažnju Forum će, zajedno sa mrežom nacionalnih izdavača, posvetiti učešću na sajmovima knjiga i književnim festivalima u slovenskim zemljama, ali od ove godine edicija će imati i čitav niz promotivnih događaja u neslovenskim kulturama. U toku ove godine u središtu pažnje Foruma biće sajmovi knjiga u Moskvi, Frankfurtu i Beogradu, da bi u sledećoj godini važne tačke promocije postali i sajmovi knjiga u Londonu i Lajpcigu.
- Da bi naš projekat bio javno vidljiv i uspešan, nije dovoljno samo objavljivati knjige. Neophodno je da svako objavljivanje knjige u ediciji 100 slovenskih romana prati gostovanje pisca i njegovi susreti sa čitaocima. Isto tako, ne možemo se zadovoljiti ni samo međusobnim prevođenjem. Naša edicija je učinila da se slovenske književnosti bolje poznaju nego pre nekoliko godina kada smo započeli ovaj projekat. Sada je trenutak da se posvetimo podršci prevođenju slovenskih književnosti na drugim jezicima – rekla je Andreja Rihter, predsednica Foruma slovenskih kultura.
Upravo zbog toga Forum slovenskih kultura je pokrenuo projekat Slovenski autori u svetu (Slavic Authors in WorldSLAWA) koji su predstavili Tanja Tuma i Tina Huremovič. U okviru ovog projekta knjige iz edicije 100 slovenskih romana biće objavljivane na engleskom, španskom, portugalskom, nemačkom, francuskom i italijanskom jeziku. U prvom kolu projekta Slovenski autori u svetu, koji će biti objavljivan u saradnji sa stranim izdavačima i u štampanom i u elektronskom obliku, nalazi se pet romana koji će se pojaviti na engleskom i portugalskom jeziku. To su romani Lasla Blaškovića Madonin nakit, Draga Jančara Podsmešljiva požuda, Antona Balaža Logor posrnulih žena, Dimitra Baševskog Bunar i Janija Virka Poslednje Sergijevo iskušenje. Romani će biti objavljeni do kraja godine, a premijerno će biti predstavljeni na sajmovima knjiga u Londonu i u Rio de Žaneiru na proleće naredne godine. U drugom kolu ove edicije, koje će se pojaviti tokom 2016. godine, u fokusu će biti prevodi slovenskih romana na španski jezik.
Učesnici godišnjeg sastanka Uredničkog borda edicije 100 slovenskih romana pokrenuli su ideju o osnivanju književne nagrade Foruma slovenskih kultura za mlade pisce.
Edicija 100 slovenskih romana obuhvata najznačajnije romane napisane na nekom od slovenskih jezika posle pada Berlinskog zida. Osnovni cilj ove edicije jeste da poveća književnu i kulturnu razmenu između slovenskih zemalja, ali i da omogući veće prevođenje slovenskih književnosti na drugim evropskim jezicima. Projekat je pokrenuo Forum slovenskih kultura, a ostvaruju ga nacionalni izdavači edicije. Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni projekat u koji je u poslednje dve decenije uključena srpska književnost. U ovom trenutku Arhipelag je najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana. Posle ruskih, srpski pisci su najprevođeniji u dosadašnjim izdanjima ove edicije.