Preminuo Tomaž Šalamun

Beograd, 28. decembra 2014. – Tomaž Šalamun, jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika, preminuo je u Ljubljani 27. decembra 2014. godine posle duže i teške bolesti.
Rođen 4. jula 1941. u Zagrebu, Šalamun je gimnaziju završio u Kopru, a istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani.
Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi.
Otkako je polovinom šezdesetih godina objavio prvu knjigu pesama Poker, Šalamun je izrastao u veliku figuru modernizacije savremenog pesništva.
Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika.
Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika i svuda se primljene sa velikim čitalačkim i kritičkim odjekom. U SAD, gde je bio gostujući profesor na nekoliko univerziteta, jedan je od najpoznatijih i najuticajnijih savremenih evropskih pesnika.
Šalamun je objavio knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011).
Dobio je mnoge književne nagrade u Slobeniji i svetu, od kojih su najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada.
Šalamun je zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije.
Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti.
Poslednji put Šalamun je boravio u Beogradu početkom novembra 2012. godine, kada mu je, u okviru Regionalne konferencije Srpskog PEN centra, priređeno veliko književno veče na kome ga je pozdravila brojna publika svih generacija.
U izdanju Arhipelaga objavljena je Šalamunova knjiga pesama Godišnje doba (2013) u izvrsnom prevodu Milana Đorđevića. Ove Šalamunove pesme, u izvrsnom prevodu Milana Đorđevića, otkrivaju uzbudljiv svet jezičkih i kombinatoričkih igara, lucidnih uvida i poetičkih istraživanja. U knjizi Godišnje doba pokazuje se Šalamun kakvog znamo i Šalamun kakvim se otkriva prvi put u ovoj knjizi.
Neprestano okrenut istraživanju jezika, pesničkog govora, strukture i oblika pesme, njenih mogućnosti i njene moderne misije, Šalamun, na tragu svog neoavangardnog iskustva, ostaje izazovna mogućnost modernog svetskog pesništva.
Šalamunova poezija je nesvakidašnja po otkrićima koja objavljuje, iznenađujuća po jezičkim i poetičkim istraživanjima za koja se odlučuje, vrtoglavo uzbudljiva po sugestivnim slutnjama koje se javljaju pred očima čitaoca.
Šalamun je neobično podsticajan pesnik, sa ogromnim uticajem na savremene pesnike. Ali ništa manji nije ni njegov uticaj na čitaoce. Njegove pesme mnogo podrazumevaju, ali i mnogo kazuju. U tom međuprostoru otvara se velika, šalamunovska sloboda jezičke i pesničke igre za njegove čitaoce.