Razgovor o knjizi Boška Mijatovića „Zemlja, novac, država“ u CLDS

Beograd, 27. marta 2019. – Razgovor o novoj knjizi poznatog ekonomiste i ekonomskog istoričara Boška Mijatovića Zemlja, novac, država. Iz srpske ekonomske istorije, koja je nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga, održaće se u Centru za liberalno-demokratske studije u četvrtak 28. marta s početkom u 12 časova.
Pored autora, u razgovoru učestvuju profesor dr Boris Begović, dr Goran Nikolić i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.
Bosko Mijatovic Zemlja novac drzavaKnjiga Zemlja, novac, država u nizu odlično napisanih i analitičnih ogleda prati srpsku ekonomsku istoriju od srednjeg veka do vremena naše savremene tranzicije na početku XX veka. Mijatović u ovoj knjizi, između ostalog, govori o ekonomskim prilikama u Braničevskoj oblasti u drugoj polovini XV veka, istoriji srpskog budžeta, o poreskoj politici u Srbiji u XIX i XX veku, o šaštiti seljaka od finansijskih rizika u nekadašnjoj Srbiji, o novčanom kreditnim poslovima Narodne banke Srbije u prve dve godine Prvog svetskog rata, o zameni novca prilikom nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ili o ekonomskoj politici i konjunkturi u Kraljevini od 1919. do 1925. godine.
Na kraju knjige Zemlja, novac, država Boško Mijatović ispisuje najcelovitiju istoriju moderne srpske tranzicije. „U tranziciju je Srbija krenula brzim korakom, ali se on tokom vremena usporio pa se zemlja nalazi tek na polovini puta“, naglašava autor u zaključku ove svoje studije.
Boško Mijatović je doktorirao ekonomske nauke, pisao kolumne za Politiku, NIN, Borbu, Danas, Ekonomsku politiku, Ekonomist magazin, ima blog Srbija i svet (sa Slobodanom Samardžićem), a poslednjih godina se sve više bavi ekonomskom istorijom. Predsednik je Centra za liberalno-demokratske studije. Neke od Mijatovićevih poznatijih knjiga su: PrivatizacijaEkonomija, politika i tranzicijeDuvan i srpska država u XIX vekuPojmovnik liberalne demokratije (sa I. Vujačićem i T. Mladenovićem), Dva veka Dečanske uliceSrbija na nizbrdiciIlustrovana istorija beogradskih kafana – od Turskog hana do Aero kluba (sa B. Belingarom).