Razgovor o romanu „Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti“ u DKSG

Beograd, 15. novembra 2017. – Razgovor o romanu klasika rumunske književnosti Maksa Blahera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, čije je srpsko izdanje objavljeno pre nekoliko meseci u Arhipelagu, održaće se u Domu kulture Studentski grad, u Klubu Magistrala, u četvrtak 16. novembra s početkom u 19 časova.
O najznačajnijem delu „rumunskog Kafke“ govoriće književna kritičarka Marija Nenezić, prevodilac Đura Miočinović i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga. Moderator razgovora je Tamara Mitrović, urednica književnih programa Doma kulture Studentski grad.
Maks Bleher Zbivanja u neposrednoj nestvarnostiZbivanja u neposrednoj nestvarnosti su prvi prevod na srpski jezik Maksa Blehera, rumunskog pisca tragične sudbine. Maks Bleher (1909-1938) već u 20. godini oboleo je od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan, u sanatorijumima Francuske, Švajcarske i Rumunije. Blizak nadrealistima, avangardnim i modernističkim tokovima, vodio je prepisku s najvažnijim piscima i filozofima svog vremena, kao što su Hajdeger, Žid, Breton… U doba nacizma dela mu nisu objavlјivana jer su bila jevrejska, u doba komunizma jer su bila dekadentna. Bleherov nevelik opus bio je decenijama van javnosti. Poslednjih godina u svetu je oživelo interesovanje za njega, preveden je na engleski, francuski, nemački, španski, češki, portugalski, mađarski, holandski, danski, švedski, italijanski i polјski jezik.
Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti nisu ni memoari, ni roman, niti poema, iako su nazivana svim tim imenima i poređena s delima Prusta i Kafke. Bleher zaista i pripada tom društvu zbog zgusnutosti i lirskog naboja svog pisanja, ali on je i nenadmašni dijagnostičar one vrste koju XX vek još nije u potpunosti rodio, ali koju XXI vek ceni u najvećoj meri.