Roman Simić Bodrožić: U pričama me zanimaju sva lica ljubavi

Beograd, 27. juna 2014. – Poznati hrvatski pripovedač Roman Simić Bodrožić (1972) gost je 3. Beogradskog festivala evropske književnosti.
Knjiga Roman Simić Bodrožić U što se zaljubljujemo dobila je nagradu Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj. Ova knjiga je objavljena je na španskom, nemačkom i slovenačkom jeziku, kao i u Srbiji.
Nova knjiga priča ovog pisca Nahrani me dobila je pre nekoliko meseci nagradu „Kiklop“ za najbolju proznu knjigu godine u Hrvatskoj.
Simić Bodrožić je zastupljen u više pregleda hrvatske proze, a priče su mu prevođene na francuski, švedski, slovenački, nemački, poljski, češki, bugarski, litvanski, španski i engleski jezik.
Roman Simić Bodrožić je organizator i urednik Festivala europske kratke priče, najvažnijeg hrvatskog književnog festivala.
Knjiga U što se zaljubljujemo (Arhipelag, 2007) donosi nesvakidašnje uzbudljive priče o ljubavi, o odrastanju i porodičnom životu, o gradskoj svakodnevici i o iznenadnim događajima koji junacima ovih priča menjaju sliku njihovog života.
Knjiga Nahrani me nastavlja istraživanje intimnih svetova i porodičnog života i roditeljstva u susretu sa iskušenjima svakodnevice i velikih priča koje dolaze sa svih strana.
– Pripovedajući o ljubavi bez koje nije moguće, a sa kojom nije lako, ove priče, ispunjene i slikama ljubavne žudnje i scenama patnje zbog ljubavi, govore, u isto vreme, i o tome kako ljubav počinje i kada se završava. Priče Romana Simića Bodrožića odlikuju se upečatljivim stilom i jakom psihološkom osnovom. U ovim pričama ljubavi i tajanstva, žudnje i traganja za mogućim mirom uvek se otkriva napetost koja im daje posebnu snagu i dramaturgiju – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
U razgovoru sa novinarima Roman Simić Bodrožić je naglasio svoju vezanost za formu kratke priče:
– Kratka priča je savršen medij. U njemu zaista sve možemo reći, možemo biti sažeti, jasni, precizni, misliti na svaki detalj i na svaku reč. Kada pišem, meni je važno da to što pišem meni nešto govori i da mi je suštinski važno. Samo tako to onda može postati važno i drugima.
Odgovarajući na pitanje o temama svojih priča, Simić Bodrožić je rekao da svaka njegova knjiga priča ima okvirnu temu.
– Možda je to zato što ja ne pišem previše. Između mojih knjiga prođe po nekoliko godina vremena. I onda je prirodno da se u meni nakupi neko iskustvo koje me prožima i koje prožima moju knjigu. Trudim se da pišem samo kada ima šta reći i da uvek mogu da stojim iza toga. Nekako ispada da je tema mojih priča najčešće ljubav, odnos dvoje ljudi, njihovo razumevanje i to čudo koje ih uvlači u zajedničku priču. Ali ja se u pričama ne zadržavam samo na toj ljubavi, mene zanimaju najrazličitija lica ljubavi, i onda kada ona nestaje, kada nas ograničava, kada nas potiskuje, kada pokazuje svoju mračnu stranu.