Terezija Mora: Darijus Kop to sam ja

Beograd, 26. jun 2014. – Uzbudljiv dan na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti započeo je razgovorom sa Miletom Prodanovićem. Govoreći o dva osnovna toka svoje proze, Prodanović je rekao:
– Nekako od samog početka nametnulo se kao prirodno iskustvo da me, s jedne strane, interesuju umetničke biografije i kamerne priče, recimo o novotalasovskom iskustvu osamdesetih godina, a da, s druge strane, pišem prozu za koju kažu da je angažovana, kritički intonirana i ispunjena društvenom satirom. Mislim da te dve stvari ne moraju da stoje u nepomirljivoj suprotnosti. Ja ih doživljavam potpuno drugačije. One mi pomažu da profilišem i izgradim vlastita interesovanja, ali su još važnije zbog toga što mi omogućavaju da svoje pisanje držim u nekoj vrsti ravnoteže. Pojedine moje knjige su nastale kao neka vrsta incidenta. To su knjige sa povodom. Imao sam potrebu da odgovorim na neke konkretne izazove iz stvarnosti. Tako je roman Ovo bi mogao biti Vaš srećan dan nastao za vreme bombardovanja, dok je roman Arkadija imao sasvim konkretne izvore u tranzicijskim iskustvima naših dana. Neko me je ovih dana pitao da li ću možda napusati roman o slavnom Mići Rektoru. Odgovorio sam da ja ne pišem naknadne romane, niti romane naknadne pameti. U Arkadiji je već opisan jedan takav rektor i profesori sa njegove katedre za generalnu kosmologiju. Naravno, nisam se mogao zadržati samo na tome, priča počinje od nekih izvora, ali ih nužno prevazilazi kako bismo upravo te događaje bolje razumeli.
Mileta Prodanović je pročitao odlomak iz rukopisa novog romana Vitiligo.
Terezija Mora, novo veliko ime nemačke i evropske književnosti, izazvala je ogromno interesovanje medija i publike. U punoj Velikoj sali Doma omladine, dok su kamere i fotoreporteri neumorno radili svoj posao, Terezija Mora je strpljivo odgovarala na pitanja o svom romanu Jedini čovek na kontinentu i o junaku svog romana Darijusu Kopu koji se suočava sa savremenom ekonomskom krizom i sa korporacijskim iskustvima.
– Dugo sam se spremala da napišem roman Jedini čovek na kontinentu. Prethodno sam završila knjigu priča i pitala sam šta dalje, o čemu da pišem. U nemačkoj književnosti postoji duga tradicija službeničkog romana. Opisani su mnogobrojni činovnici i njihova sasvim različita iskustva. Ali pomislila sam da ipak čitav niz profesija uopšte nije opisan, a da su neka sasvim svakodnevna iskustva ostala izvan savremene književnosti. Ja verujem da književnost mora da govori o stvarnosti u kojoj nastaje. Kakav bi smisao imale neke ljudske sudbine kada ne bi bile opisane u literaturi? Književnost je polje slobode i ta ideja slobode daje nam čudesnu snagu upravo zahvaljujući mogućnosti da u nekoj priči preispitujemo kljulna pitanja ovog trenutka. Književnost ne može da nam uvek ponudi svako rešenje, ali mora da traga za pitanjima i izazovima. Darijus Kop to sam ja. Znam da je to slavna rečenica, ali morala sam da je izgovorim i morala sam da opišem njegovu sudbinu u susretu sa iskustvom korporacijskog života i ekonomske krize koja traje. Shvatila sam da Darijus Kop trpi udare krize, ali da kriza ipak nije ceo njegov život. Otuda sam dodala paralelnu ljubavnu priču koja svemu tome daje neku ljudsku dimenziju. Dugo sam istraživala građu da bih mogla da napišem ovakav roman. I svakako ću nastaviti da se bavim sudbinom Darijusa Kopa. Ne znam kako će se završiti njegova sudbina, niko, uostalom, ne zna kako će se okončati izazovi s kojim se u naše vreme susreće Darijus Kop, ali i toliki drugi ljudi koji pred našim očima postaju suvišni zajedno sa svojim poslovima – rekla je Terezija Mora, aktuelna dobitnica Nagrade za najbolji nemački roman godine.
Rediteljke Ivana Vujić i Ana Konstantinović pripremile su za ovo veče dramatizaciju po romanu Terezije Mora Jedini čovek na kontinentu koju je publika odlično prihvatila. U maloj predstavi po ovom romanu, koja je premijerno izvedena na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti, učestvuju glumci Katarina Dimitrijević i Miljan Prljeta.
U okviru festivalskog programa Književnost na filmu u 21 čas prikazan je film poznatog nemačkog reditelja Detlefa Buka Premeravanje sveta koji je nastao prema istoimenom romanu Danijela Kelmana.
Posetioci Festivala mogli su da vide i strip-izložbu mađarskog umetnila Geze Rica koja je nastala po motivima romana Srđana V. Tešina Kuvarove kletve i druge gadosti.
Treći Beogradski festival evropske književnosti završava se 27. juna.
Organizator festivala je Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda.