Vlado Žabot u Pančevu i Beogradu

Beograd, 24. maja 2016. – Vlado Žabot, jedan od najpoznatijih savremenih slovenačkih pisaca, boravi narednih dana u Pančevu i Beogradu.
Žabot u Pančevu učestvuje 26. maja u 19,30 časova u Gradskoj biblioteci u glavnom programu Majskih dana knjige. Ove godine u fokusu Majskih dana knjige je slovenačka književnost.
Tokom boravka u Beogradu Žabot će imati više susreta sa medijima i čitaocima, a posetiće i neke od kulturnih institucija.
Vlado Žabot (1958) piše romane, priče i knjige za decu. Radio je kao novinar i urednik u dnevnom listu Delo. Dugo vremena bio je predsednik Društva pisaca Slovenije. Žabot je jedan od osnivača Foruma slovenskih kultura.
Najvažniji Žabotovi romani su Pastorala, Vučje noći, Nimfa, Sveto venčanje i Sukub. Za roman Vučje noći dobio je „Kresnikovu nagradu“, najvažnije književno priznanje u Sloveniji, dok je za roman Pastorala dobio „Prešernovu nagradu“. Roman Vučje noći doživeo je više izdanja u Sloveniji. Objavljen je i u antologijskoj ediciji Slovenska zgodba (2004). Vučje noći su objavljene na ruskom (u dva izdanja), nemačkom, poljskom i makedonskom jeziku.
Srpsko izdanje romana Vučje noći objavio je krajem prošle godine Arhipelag u ediciji Sto slovenskih romana i u prevodu Ane Ristović.
Roman Vučje noći baštini veliko nasleđe evropske književnosti. Služeći se elementima gotike, misterija, tematizovanjem đavola i veštica, kao i ekspresionističkim, razlomljenim, gotovo poetskim vizijama u prozi, Žabot ispituje zaostavštinu paganskog u savremenom svetu, kao i rascepe u nama znanoj slici sveta i kao rascepe u samom čoveku, onda kada se nađe u sudaru sa graničnim prostorom u kome se kalendari ukrštaju a sama priroda oblikuje postojanje. Prema mišljenju kritike, ima nečeg kafkijanskog u romanu Vučje noći. Žabot na sugestivan način preispituje (ne)sposobnost pojedinca da savlada zamke koje postavlja zarobljeni i zaustavljeni kolektiv.
Vlado Zabot omotnica