Смрт и Ја

Стеван Тонтић

Смрт је само преводиља
Између два наглува царства.

Београд, 13. фебруара 2021.

Смрт није изван мене. Она је у мени
од најпрвог почетка: са мном расте
у сваком часу.
(А. Б. Шимић)

Видим, смрт се разраста у мени.
Добро се ту одомаћила,
Топло јој је на мом огњишту,
Понекад, штавише, весело кокодаче.

Stevan Tontic Opsada moga Ja

Прија јој што не гунђам против ње
Већ браћи и сестрама благо роморим
О њеном присуству, све јачем.
Ако се и чини да није са мном
У сваком своме трену
(Можда избјегава моје Ја)
Знам да се ушуњала
И у моју сјену.
Кад моја вољена зајеца
Препаднута смртним сјајем
У мојим избезумљеним очима,
Шапућем јој о тамној страни Мјесеца,
Зовући је родним крајем.
Смрт је нашла плодно тло –
У мени она цвјета, буја…
Све јој допуштам, скрушен.
Можда се између њених цариника
И моје збуњене душе
Уговарају тајна митарства.
Смрт је само преводиља
Између два наглува царства.

Напомена: Песма „Смрт и Ја“ објављена је у последњој књизи песама Стевана Тонтића Опсада мога Ја (Архипелаг, Београд, јула 2021. године).
Објављујемо ову песму у Архипелаг магазину у спомен на нашег аутора, врхунског песника и дивног човека Стевана Тонтића.