Ne odlazi tiho u tu blagu noć

Dilan Tomas

Ne odlazi tiho u tu blagu noć.
Besni, besni protiv svetla koje gubi moć.

Beograd, 24. aprila 2023.

Ne odlazi tiho u tu blagu noć,
Starost nek bukti i divlja u smiraju svom;
Besni, besni protiv svetla koje gubi moć.

Iako umni znaju da će tama doć,
Jer im iz reči munja ne iskoči, oni
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.

Dobri, zadnjim krikom tvrde sjaj im neće proć
Krhka im dela možda već zaboravu idu
Besne, besne protiv svetla koje gubi moć.

Divlji, što sunca opevaše svemoć
Al’ shvatiše dockan da ga rastužiše,
Ne odlaze tiho u tu blagu noć.

Skrhani, pred smrt, vide svetla premoć
Da slepe oči mogu jarko i veselo ko meteor sjati
Besne, besne protiv svetla koje gubi moć.

I ti, moj oče, gore gde je tuge nemoć,
Kudi, blagoslovi burnom suzom, molim.
Ne odlazi tiho u tu blagu noć.
Besni, besni protiv svetla koje gubi moć.

Prepevao Dušan Vojnović
2. april 2023. godine

Poslušajte pesmu u kazivanju prevodioca na Jutjub kanalu @LepeReci
https://www.youtube.com/watch?v=jKADA4m9Fh4

Napomena prevodioca: „Ne odlazi tiho u tu blagu noć“ jedna je od najčuvenijih pesma najpoznatijeg velškog pesnika dvadesetog veka – Dilana Tomasa (1914-1953).
Ona zahteva očuvanje snažne volje za životom i neprepuštanje njegovom opadanju uprkos svim tegobama koje donose starost i bolest. Život treba živeti do kraja, boriti se, sjati, goreti, davati se uprkos svemu. Smrti se ne sme prepuštati, već joj se treba odupirati svom silinom.
Dilan Tomas je već za svoga prilično kratkog života postao izuzetno poznat. Veoma rano se u potpunosti posvetio pisanju, ali je ubrzo shvatio da se samo od toga ne može živeti, pa je počeo da održava recitale i da gostuje na BBC-iju. Time zadobija široku popularnost u Britaniji i širom Evrope. Ranih pedesetih odlazi u SAD, gde takođe doživljava ogroman uspeh. Legendarni status postiže koliko svojom poezijom, toliko i svojim divljim ponašanjem i neumerenim pijančenjem. Razboleo se tokom svoje četvrte američke turneje i pao u komu. Preminuo je 9. novembra 1953. godine, a njegovo telo je prebačeno u Vels, gde je i sahranjen.
Pesma „Ne odlazi tiho u tu blagu noć“ napisana je 1947. Smatra se da je posvećena njegovom umirućem ocu. U završnoj strofi pesnik mu se i direktno obraća.
Ova mi pesma na um vraća stihove Brane Petrovića („Predosećanje budućnosti“):

Kada gori čovek, ceo svet se greje,
Kad izgori čovek, tad pepeo sve je.

Otac ga je, po svemu sudeći, poslušao. Smrti se nije lako dao i poživeo je još pet punih godina. Samo godinu posle smrti oca preminuo je i pisac legendarnih stihova. Goreo je jako. Jarko i veselo kao meteor.
Po svojoj strukturi, reč je o poetskoj formi „vilanela“, koja se razvila u Italiji i kasnije u Francuskoj, a koja je veoma strogo određena. Čine je pet trostiha i jedan katren. Povrh toga, u njoj se moraju nalaziti dva refrena i dve ponavljajuće rime. Prvi i treći stih prvog terceta se smenjuje na kraju svake sledeće strofe, sve do poslednje u kojoj se oba nalaze na kraju.
Pesma je uticala na mnoge druge umetnike. Prvo je upotrebljena kao tekst za delo Igora Stravinskog In Memoriam Dylan Thomas za tenora i kamerni orkestar, napisano neposredno posle smrti velškog pesnika.
Koristili su je muzičari i književnici poput Igi Popa, Džona Kejla, Džordža R. R. Martina. U popularnim filmovima izgovaraju je Mišel Fajfer (Opasni umovi, 1995) i Majkl Kejn (Interstelar, 2014).
U nešto bizarnijem smislu, naslov ove pesme je među najpopularnijim tetovažama, praktično svuda u svetu. Posebno je popularan među sportistima.