Peter Esterhazi – umesto pozdrava

Arpad Vicko

Nije smrt, nego je on sam stavio tačku na kraj svog života.

Beograd, 14. jula 2016.

Peter Esterhazi je bez sumnje najpopularniji (pouzdano mereno prodatim tiražima knjiga) mađarski pisac s kraja pošlog i početka ovog veka, za čija se autorska prava poslednjih godina utrkuju nemački, francuski i italijanski izdavači. Istovremeno je miljenik i najuglednijih mađarskih i nemačkih kritičara. Do sada je objavio preko trideset knjiga – jedna od njih, Harmonia caelestis, dvodelni porodični roman na preko 700 stranica povećeg formata, objavljena u aprilu 2000. godine, na piščev pedeseti rođendan, za nepuna dva meseca prodata je, u prvom izdanju, u 20.000 primeraka. Potom su odštampana i prodata još dva izdanja u istom tiražu, a i na svim većim evrpskim jezicima je štampan u više hiljada primeraka.
Peter Esterhazi je neposredni potomak stare, veoma poznate aristokratske porodice – Larusova enciklopedija sadrži sedam, a veliki, Revaijev mađarski leksikon iz 1913. ima čak 16 odrednica koje, pod prezimenom Esterhazi, beleže njegove najznačajnije pretke koji su od 14. veka pa sve do Drugog svetskog rata zauzimali najistaknutije položaje u državnoj i crkvenoj administraciji Mađarske i, potom, Austro-Ugarske. Bili su to uglavnom liberalni umovi, ministri, predsednici vlada, nadbiskupi, generali, diplomate, najbogatiji veleposednici u ovom delu Evrope. Širom Monarhije gradili su raskošne dvorce i u njima okupljali vodeće umetnike svoga vremena. Jedan Jozef Hajdn bio je kod Esterhazijevih dirigent dvorskog orkestra, a zbirka klasičnog i savremenog evropskog slikarstva grofa Morica Esterhazija (deda Petera Esterhazija), sa delima najboljih španskih, holandskih, francuskih i nemačkih majstora, nakon što je nacionalizovana, čini okosnicu budimpeštanskog Muzeja lepih umetnosti. Jedan drugi predak, grof Karolj Esterhazi, primas Mađarske, na početku svoje crkvene karijere bio je oko 1757. godine kraće vreme izborni biskup u Kotoru.
Peter Esterhazi se rodio 14. aprila 1950. godine u konsolidovanoj „narodnoj demokratiji“ koja je pripadnike „reakcionarnih“ i, dakako, „zasluženo poraženih snaga“, ili bolje reći njihove ostatke, deportovala u najzabačeniju provinciju. Njegov otac, doktor državnog prava, koji je govorio i pisao na tri evropska jezika, po novoj „sistematizaciji radnih mesta“ okopavao je kukuruz na državnom poljoprivrednom dobru. Tek je 1956. porodici dozvoljeno da se vrati u prestonicu – mladi Esterhazi pohađa elitnu gimnaziju koju su držali monasi pijarističkog reda. Na univerzitetu 1974. stiče diplomu matematičara, aktivno igra fudbal. Od 1978. bavi se isključivo književnošću.
Nema sumnje da je Peter Esterhazi najznačajniji predstavnik književne generacije koja je na scenu stupila početkom sedamdesetih godina. Njegova dela nose na sebi sve karakteristike postmoderne proze – tehnika citata i montaže, autoreferencijalnost, metaiskaz itd. S druge strane – pored složene izražajne forme njegove tekstove odlikuje ogromna jezička snaga, složene igre reči (na užas njegovih prevodilaca), kovanice, peštanski žargon, ironično-parodični ton, savršen humor i ponešto osobit pravopis.
Za člana Sečenjijeve akademije književnosti i umetnosti izabran je 1993. godine. Dobitnik je gotovo svih relevantnih mađarskih književnih nagrada i državnih priznanja.
Bilo je predviđeno da prošlogodišnji sajam knjiga u Geteborgu, čiji je počasni gost bila Mađarska, otvori baš on. Međutim, Esterhazi je krajem septembra otkazao svoj dolazak u Geteborg, a pripremljeni govor na svečanom otvaranju pročitao je njegov švedski izdavač. U njemu je Esterhazi samo s jednom rečenicom, uzgred, u zagradi, ukazao na to da u poslednje vreme njegovu pažnju, umesto književnosti, zaokuplja kancer pankreasa. Da se Esterhazi bori s podmuklom bolešću, u književnim krugovima se znalo još od prošlog leta. Njegov prijatelj, pisac Kristijan Grečo je izjavio: „Hiljade čitalaca, njegovi prijatelji, kolege, s najvećom zabrinutošću i s ljubavlju pomišljaju na njega svakodnevno, pogledavajući gore, na nebo, sa željom da, ako ima Boga, ali i ako ga nema, Peter ozdravi.“ Na Fejsbuku je otvoren profil pod nazivom „Petre, ozdravi“ i ovaj poziv je za manje od dva dana potpisalo preko 14 hiljada ljudi. Da iznese u javnost bolest od koje pati, jeste njegova najličnija odluka, rekli su u Esterhazijevoj porodici. Esterhazi ne odustaje od pisanja, obećao je svom izdavaču da će knjiga na kojoj radi biti završena u dogovorenom roku. I knjiga – Dnevnik o gušterači – izašla je iz štampe 8. juna 2016. godine.
Nije smrt, nego je on sam stavio tačku na kraj svog života.