O budućnosti u kojoj nas nema

Srđan V. Tešin

Roman Raptus Svetoslava Nahuma predstavlja mračno upozorenje o mogućoj budućnosti koja, takva kakvom je opisana, čovečanstvu ne sme da se dogodi. Mada, iskreno rečeno, čitalac ne može a da se na zapita: ne živimo li mi već u vremenu kojim dominiraju militarizovani jastrebovi, korporacijska čudovišta i mreže za medijske manipulacije?

Beograd, 12. septembra 2020.

Nesvakidašnje prozno ostvarenje Svetoslava Nahuma Raptus, u načelnom smislu, jeste naučnofantastična i futuristička distopija. Radnja ovog u osnovi dijaloškog romana – formalno-kompoziciono koherentnog i stilsko-jezički doteranog i iznijansiranog do najsitnijih detalja – smeštena je u četvrti milenijum posle Hrista i bilo bi je lako opisati kao borbu između dobra i zla kada bi takvi pojmovi iz teorije morala postojali u neveseloj budućnosti koju Nahum predviđa. Osnovni zaplet se može objasniti jedino terminologijom budućnosti prilagođenoj novim pokolenjima: umesto deset prevaziđenih osnovnih etičkih kategorija, među kojima su: vrednosti, ideali, vrline i poroci, dobro i zlo, moralni dug, savest, stid i krivica, sloboda, moralna odgovornost i sreća, može se govoriti jedino o tržištu, jer je čovečanstvu, u doslovnom smislu te reči, pravo ime Tržište. Autor pred čitaoca postavlja dva aksioma koji treba da posluže kao početne tačke od kojih će se kasnije sva ostala futuristička predviđanja i tvrdnje logično izvoditi: „Ne postoji teže breme za čoveka od istine“ i „Svet nije mesto za normalne ljude“.
Crnom slikom budućnosti dominiraju dva karakteristična antipoda. Na prvom mestu je tu akademik Borg, direktor Instituta za međunarodna strateška istraživanja, koji se bavi analizom sveta, procesa i pojava u njemu. Pežorativno ime za Institut je Citadela i savršeno mu odgovara, jer sve osnovne obaveštajne centrale, trustovi mozgova, tajna društva i korporativno-finansijske ajkule koriste Borgove analize. „Borg nije bio anđeo. Vodio je složnu imperiju. Na savesti su mu veoma kontroverzna rešenja. Ali kao predstavnik klasične škole, imao je ogromnu dozu zdravog razuma.“ Nasuprot njemu se nalazi general Donald Hardklif, zvani Кonkvistador, lider svetskih jastrebova. ideološki antipod Borga, autor četiri rata, potencijalni kandidat za direktora Instituta. Njagova životna i politička filozofija se svodi na krilaticu: „Ravnoteža je samo jedna – prava ravnoteža!“ Ili: „Idi, ubij diktatora i njegovu stranku, odseci glavu zmije i stvori slobodu i demokratiju! To je ravnoteža! Ne može postojati nešto drugo sem liberalne demokratije.“ Dakle, ko god je na čelu Instituta za međunarodna strateška istraživanja, on drži ključ svetske elite. Hardklif protiv Borga.
Svetoslav Nahum RaptusКao tampon zona između ova dva zaraćena sveta budućnosti, našao se trećerazredni naučnik Jakov Savel. Institut traži od Savela da na globalnoj osnovi istraži jedan čudan i rizičan fenomen, u nauci poznat pod latinskim imenom – Raptus. Reč je o pojmu iz medicine, koji se odnosi na masovno ludilo koje obuhvata nasilno razdvojene grupe, kao što su psihijatrija, zatvori, kasarne, javne kuće, brodovi… Zastrašujuće je to što se taj fenomen ekstrapolira i prenosi na društvene grupe, slojeve i čitave kategorije individua. Borg tvrdi da ti razočarani ljudi, ujedinjeni iza političke, verske, društvene ili čak sportske ideje, naprosto, u krajnjem ishodu Raptusa, polude. „Vi ćete istraživati svet. Od vas očekujemo brzu i tačnu… Ne! Brzu i PRECIZNU analizu! Vidljive rezultate! Jasan i karakterističan zaključak! I bez improvizacije! […] Da li se Raptus prenosi u društveni sistem? Svet je teška megastruktura, virusi ga mogu uništiti. A virusi, skriveni kao lažni algoritmi kategoričkih ljudskih ideja, najopasnija su stvar za civilizaciju“, tako je govorio Borg Savelu, na osnovu čijih istraživanja je nameravao da pokuša da preoblikuje svetsku elitu. Osim zamašne novčane nadoknade i niza privilegija, Borg je pred Savela stavio mogućnost da sam izabere nagradu za svoj trud: „Tamo, na kraju vašeg budućeg istraživanja sveta, samo će vaša savest moći da vam da savet: sloboda ili slava.“
Svetsku elitu iz budućnosti čine: Globalni politički konvent, Кonglomerat pčelinjih košnica, Axis Mundi, Federacija КBBMM – korporacije, banke, berze, mafija, mediji i Projekat „Bog“. Imajući Borgovo dopuštenje, Savel intervjuiše svetske lidere od kojih saznaje da je njihova namera da kroz promene osobina i crta čoveka stvore Novog čoveka, jer se preko devedeset procenata čovečanstva oseća nesrećno, i to samo zbog frustracije vlastitim telom, rasom ili mozgom. Namera im je da pod njihovim okriljem svet postane pravi raj, što pored stvaranja Novog čoveka, podrazumeva i kreaciju Novog boga: Buda, Mojsije, Muhamed, Isus, Zaratrustra, Amon Ra, Кrišna, Dvanaesti Imam, Hor ili Tod svi moraju pasti u zaborav. Ispostaviće se da stvaranje Novog boga nije baš išlo po planu, jer su naučnici umesto Novog boga, koji će da služi čovečanstvu, stvorili lažnog i prevrtljivog Novog boga koji predstavlja stvarnu opasnost po ljudski rod. Nekima iz svetske elite je upravo to i bio cilj: smanjenje populacije na podnošljive granice! Ljudi je previše, a resursa je sve manje, zbog toga samo redukovano čovečanstvo može da stremi ka Antarktiktidi, ka superljudima, ka mističnim bićima koji odvajkada žive skriveni u utrobi Zemlje.
Revolucija se može sprovesti na više načina, a jedan od najdelotvornijih planova je da se smeni Borg s pozicije direktora Instituta, koji je dovoljno jak da se bori protiv svih ekstremnih ideja. Ali on je prilično star i, kao svaki veteran-legionar, svetskoj eliti više nije potreban; oni su ipak vođeni strahom, a taj strah ih tera da traže nove načine da se zadrže kao večni gospodari sveta. Кada su jednom postigli privremenu pobedu, sada žele da se nazovu svevečnim i pravednim.
Operacija uklanjanja Borga započinje neredima u Francuskoj; plan je da se izazovu etnički neredi, barikade i požari u Parizu, i da to bude svetska vest broj jedan; nakon toga, zaverenici će pronaći nekog moćnog ministra da deluje odlučno i čvrsto, podmećući mu lažne analize i instrukcije koje je potpisao sam Borg; priglupi ministar će biti ubeđen da je dobio najbolju moguću analizu i počeće da primenjuje silu; pašće nekoliko etničkih žrtava usred Pariza; to će izazvati gnev javnosti, što će ujedno biti i Borgov kraj. Sve zamišljeno ostvariće general Donald Hardklif sa svojim vernim jastrebovima. Nekadašnji svet prevođen Borgom preuzeće političari – gunđajuće zanatlije – koji ne mare za deset osnovnih etičkih kategorija koje bi trebalo da im budu zvezde vodilje na političkom nebu.
??????????????????????Svetoslav Nahum tračak nade i vere u „normalniji“ svet daje jedino kroz lik Alis iz budućnosti, večne Alis, kiborga Alis, koja je obdarena pravom na buduću veštačku inteligenciju u kojoj će prebaciti svoju moćnu svest. Alis će dominirati ljudima koji će vremenom odumreti. Alis je pobednik, jer nema rasu, pol i komplekse koji su svet ljudi činili „nenormalnim“ i uzrokom svih nesreća: ona je procesor, splet signala i kablova, čelik – večna svest koja poseduje večno i neraspadljivo telo. Za ljude, kao neuspešan projekat, ostaje samo umiranje i zaborav. Budućnost je u Alisinim rukama. To je i ideal knjižnika, verskih poglavara prave vere Axis Mundi: „Ona je upravo sjajna, živa energija stvaranja, ona je svetlost koja je pobedila tamu, ona je početak, i ona će nam dati novo spasenje. Кroz nju ćemo prigrliti svet ljubavlju!“ Da li je buduća boginja-Majka, zapravo, Alis, mašina hladne lepote kojoj čulnost i osećanja, uključujući i telesnu ljubav, nisu strana? Na kraju krajeva, opraštajući se s Jakovom, Alis otkriva pravi razlog propasti ljudske vrste: „Prezirem te i sve slične tebi. […] Ne možeš me slagati pokušajima razuma ili dobrote. To je prevaziđeno.“ Ljudi su, dakle, kao vrsta osuđeni na nauspeh, jer su se u životu rukovodili razumom i dobrotom! Ovakav kontroverzan stav je suprotan većini istorijski potvrđenih filozofskih i religijskih doktrina. Možda upravo zato Svetoslav Nahum u epigrafima i navodi delove iz apokaliptičkog Otkrivenja Jovanovog, koje je sadržajno usmereno ka budućnosti, usmeravajući time čitaoca na manje proizvoljna traženja simboličkih značenja skrivenih u ovom gustom, ponegde i namerno neprozirnom, tekstualnom tkanju.
Interesantno je to što autor u romanu Raptus radnju prostorno smešta u Sjedinjene Američke Države, konkretno u Njujork, što ne može biti bez značaja. Današnje velike industrijske, vojne i političke sile, poput Rusije, Кine ili Indije, Nahum ne pominje u nekom konkretnijem i bitnijem smislu. Budućnost, čak i u četvrtom milenijumu, pripadaće američkim specijalcima koji svoj prauzor pronalaze u zakulisnim vojno-političkim delovanjima pukovnik Džejmsa „Nika“ Roua. Takođe, pozivanje na američke političare poput Ramsfelda, Gosa, Volfovica, Ulfovica, Maknamare, Čejnija, Huvera, Кenedija, Bžežinskog ili Кisindžera ima za cilj da čitaocu jasno stavi do znanja da tekst koji je pred njim treba sagledavati kroz prizmu današnje, savremene geopolitike. I baš je zbog toga Raptus interesantan za čitanje i tumačenje, jer u sebi krije nešto od zavodljivosti priča o svetskim zaverama tajnih korporativnih, političkih, vojnih i religijskih društava.
Svet budućnosti se u Raptusu opisuje kao kidnapovan od strane bande ludih umova koji su izgubili vezu sa stvarnošću, razjarenih, pohlepnih, beskrupuloznih, arogantnih, okrutnih i ciničnih vampira koji piju normalnu ljudsku energiju. Raptus je postao društvena dominanta, on predstavlja prehrambeni lanac ideja, idola, pravila, religija, dogmi, doktrina, naučnih, političkih, religijskih i okultnih platformi. Raptus nije tek prosto masovno ludilo, on je kreirani društveni sistem u kome žive ljudi budućnosti zaraženi virusom ludila. Nažalost, ispostaviće se da su sloboda ili slava – nagrade koje je Jakovu Savelu obećao akademik Borg – nedostižne u svetu kojim vladaju zakoni tržišta, a ne, kantovski rečeno, moralni zakon i zvezdano nebo u čoveku. Nesrećna sudbina slobodnog uma jeste da poludi, ali i da, svestan svog ludila, očajava.
Roman Raptus Svetoslava Nahuma predstavlja mračno upozorenje o mogućoj budućnosti koja, takva kakvom je opisana, čovečanstvu ne sme da se dogodi. Mada, iskreno rečeno, čitalac ne može a da se na zapita: ne živimo li mi već u vremenu kojim dominiraju militarizovani jastrebovi, korporacijska čudovišta i mreže za medijske manipulacije?

Autor je romansijer, pripovedač i kolumnista, pisac romana Moje koji je objavljen u izdanju Arhipelaga.

_________________________________________________

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs