Važno je da pronađemo ravnotežu

Svetlozar Želev

Karantin (4): Kritički stav je jedino što će nam omogućiti da opstanemo ne samo u ovoj kriznoj situaciji.

Razgovarala: Radoslava Raševa

Sofija, 22. aprila 2020.

Gospodine Želev, široko je rasprostranjeno mišljenje da je jedna od retkih realnih mogućnosti u ovom trenutku da budemo u kontaktu sa umetnošću upravo čitanje knjiga kod kuće. Šta biste preporučili čitaocima, šta bi bilo poželjno, šta bi podiglo duh, možda nešto zabavno?
– Izuzetno je teško pitanje šta je poželjno da se čita za vreme krize, ali i mimo krize. Vreme u kome živimo je neobično kako u odnosu na bolest, tako i u odnosu na dešavanja u društvu u Bugarskoj, u Evropi, pa i u celom svetu.
Pandemija je uticala na mnogo stvari, na našu svakidašnjicu, na naš način razmišljanja, na način na koji reaguju političari i na odluke koje donose kako za sebe tako i za nas. Mi moramo, hteli ne hteli, da poštujemo njihove odluke, jer smo im dali vlast i omogućili im da rade s nama šta odluče.
Sada nije vreme da čitamo nešto zabavno što bi nam „podiglo duh“. Pre bih rekao da su takve knjige za neko fantastično, prelepo leto, kada smo negde gde volimo da budemo, s ljudima koje volimo, da bi nam vreme prolazilo lepo i spokojno.
U ovom vremenu mislim da je bitno da čitamo knjige koje bi, s jedne strane, pomogle da se izborimo sa situacijom, a s druge, da nam pruže ideje kako da iskoristimo sve što nam se nudi. Iz ove situacije, koja će svakako da se okonča, najbitnije je da izađemo čvršći, pametniji, da izvučemo ispravne zaključke i pronađemo najbolje mogućnosti kako da ih iskoristimo.
Sve što nas okružuje je apsurdno do bola. Nažalost, sve što primećujem u ovom trenutku izuzetno me uznemirava. Vratile su se stvari koje su uznemirujuće – jaka država koja ograničava slobodu i krši ljudska prava, donete su odluke koje, po mom mišljenju, narušavaju ravnotežu. Svedoci smo zatvaranja granica, izolacije, bujanje apsolutizma, ljudskost se na neki način potiskuje i gubi. Zato postoji mnogo knjiga koje moramo da pročitamo, koje nas podsećaju šta bi moglo da nam se desi. Kada je društvo pod pretnjom koja sadrži strah i paniku, može da se dođe do užasnih stvari. U stvari, veoma je važno da se definiše pojam pandemija – on konkretno znači da je virus rasprostranjen u tri (ili više) geografske oblasti sveta. Pandemija ne znači da će svi umreti, ali se sama reč u mislima i svesti ljudi tumači kao apokalipsa.

Šta biste konkretno preporučili za čitanje?
– Vraćam se knjigama, ali morao sam da objasnim zbog čega tako pristupam.
Važno je da se pročita Kuga Albera Kamija, ali ne zato što se naslov povezuje s pojmom „kuge“. Mnogi koji nemaju dovoljno književnog znanja posežu za ovom knjigom misleći da je reč o epidemiji. Ali u njoj se govori o vladavini nacionalsocijalizma i crne „kuge“, kako zovu nacionalsocijaliste. Kao istoričar, mogu da komentarišem da su se vanredna stanja, proglašena kroz ljudsku istoriju, skoro uvek završavala vojnom diktaturom, huntom ili apsolutizmom. Tako je još iz vremena Rimskog carstva, a kasnije imamo primere s pukovničkom diktaturom u Grčkoj, u Turskoj, u Latinskoj Americi. Mnogo je sličnih primera. Zato preporučujem da se čita istorija.
Čitajte i Dekamerona – delo u kome se govori o jednom mestu koje je izolovano za vreme epidemije kuge. U toj knjizi ljudi pripovedaju priče. Klasičan primer kako da opstanem pripovedajući priče, prisećajući se prošlosti da bismo izvukli pouke. Dekameron je izuzetno zanimljva knjiga, u njoj ima seksa, prevare, svega… Knjiga koja nam pokazuje koliko je važno pripovedanje i društvena empatija u određenom stresnom trenutku, kakva je kuga u ona vremena ili virus korona u ovom času. Kada je čovek izolovan, on je zatvoren u sebe i postaje podložan svojim strahovima. Samoća u ljudskim glavama rađa nemani, naročito u glavama uplašenih ljudi. To ubija naše društvo, ubija ljudskost. Zato moraju da se čitaju knjige koje pripovedaju upravo o ljudskosti. Preporučio bih Pčelarevu smrt Larsa Gustafsona – božanstvena, izuzetno sugestivna knjiga. Slične su knjige Fizika tuge Georgija Gospodinova, kao i Kobna lepota Eke Kurnjavan u kojoj se pripoveda o Indoneziji i osvemu onome što doživljava jedno društvo tokom XX veka – tragedija kolonijalizma, diktature, komunističke paravojne formacije, ali uspeva da opstane na nivou obične ljudskosti. Žao mi je što neću da predložim knjige koje bi podigli duh ljudima.
Jer sada je naš najveći problem da ne izgubimo svoju ličnu slobodu, ljudskost i empatiju.
Preporučio bih takođe Životinjsku farmu i 1984. Džordža Orvela. Jer vanredno stanje nije samo tanak led već je mekana pokorica preko blata u koje lako možemo da potonemo. Zato bih želeo da se što više ljudi vrati knjigama koje nas navpde da ponovo počnemo da mislimo.
Ako izgubimo ljudskost žrtvovanjem slobode u ime našeg opstanka, pitam se da li će ovaj opstanak imati smisla.

Uskoro će biti objavljena Vaša knjiga O usporenom življenju i uživanju u životu. Recite nam nešto o njoj.
– U ovom momentu važno je da pronađemo sve ono što nas drži u ravnoteži, što nam omogućuje harmoniju i što nas usporava. Upravo je o tome reč u knjizi O usporenom življenju i uživanju u životu. Pored mojih tekstova, ona sadrži još dvadesetak tekstova pisaca koje sam pozvao i koji imaju šta da kažu o svom odnosu prema svetu. Oni su podelili svoje priče o tome kako uspevaju da izađu na kraj sa stresom, svakodnevicom, rokovima. S globalnim svetom i svime čime smo preplavljeni… To su ljudi različitih profesija. Neki su pisci poput Georgija Gospodinova i Kapke Kasabove. Ima novinara poput Georgija Toševa, Dimitra Pavlova. Ljubena Dilova – sina, tu su i ljudi iz umetnosti kao što je operska diva Aleksandrina Pendačanska, kao i ljudi iz biznisa kakav je Radoslav Bimbalov – osnivač i vlasnik jedne od najinteresantnijih reklamnih agencija u Bugarskoj. Tu su i ljudi poput Irine Tenčeve, koja je neverovatno mnogo doprinela promociji odnosa prema hrani, i Petje Štifler, koja se takođe bavi kulinarstvom i piše o važnom mestu hrane u našim životima. Tu je i dr Nedelja Štonova koju znamo iz emisije Pre podne na BTV koja kao lekar u emisiji omogućava velikom broju ljudi da saznaju nove stvari o medicini. Svako je odabrao specifični pristup da njegov tekst bude deo knjige.
svetlozar-ZelevS nekima sam razgovarao o njihovom životu i o stvarima kroz koje su prošli, kao što je Veselin Savov iz Filma i vina ili Rosi Georgijeva koja je svetski model i trenutno živi u Honkongu. U tom društvu su i ljudi iz sveta knjiga poput Hrista Blaževa i Damjana Damjanova. Oni dele svoje intimne priče i tačke gledišta o harmoniji i balansu koje gubimo. Svaki čitalac će pronaći za sebe nešto jedinstveno. Naravno, na kraju knjige O usporenom življenju i uživanju u životu nalazi se spisak sa „sporim“ knjigama koje preporučujem za čitanje. Na tom spisku su, između ostalih, i Život: uputstvo za upotrebu Žorža Pereka, knjige Milana Kundere i Elene Ferante i mnoge druge koje su važne i pružiće vam mnogo u ovom neobičnom vremenu u kome živimo.
Nalazim smisao postojanja u knjigama, kroz njihovu prizmu, na taj način razvijamo sopstvenu misao i empatiju.
Jer kritička misao je jedina koja će nam pružiti mogućnost da opstanemo. I to ne samo u ovoj situaciji već u principu. Knjige će nas učiniti boljima, pružiće nam mogućnost da iz bilo koje situacije izvučemo ono najbolje, na kraju krajeva, učiniće nas ljudima – pravim, empatičnim, osećajnim, saosećajnim, onima koji mogu da dele. Neka postoje različite tačke gledišta, kao što postoje različite knjige.

Kakva su Vaša predviđanja u vezi s tržištem knjiga u Bugarskoj?
– U ovom trenutku mogu reći da tržište knjiga skoro da ne postoji. Udarac koji će pretrpeti izdavaštvo u Bugarskoj biće užasan jer su knjige u svesti ljudi uvek bile luksuzna roba. Verujem da će strastveni i posvećeni čitaoci knjige nabavljati elektronskim putem, ali ćemo izgubiti sve ostale, a to je najverovatnije 60-70% tržišta. Prvi put će izdavaštvo pretrpeti udarac koji će oštetiti sve u lancu. Tužan sam zbog svega što se dešava. Kada govorimo o kulturi i izdavaštvu – ravnoteža kod njih je izuzetno osetljiva. Naravno, knjige će se i dalje štampati i objavljivati. Pretrpeće štetu, međutim, one knjige koje su najvažnije i najteže, one koje moraju da budu u ponudi. Godinu ili dve – nadam se da je to maksimum koji će nam biti potreban da izađemo iz ovog stanja u slučaju da vanredne mere potraju samo nekoliko meseci.

Prevod s bugarskog: Marija-Joana Stojadinović

Autor je bugarski književni kritičar i teoretičar, književni vodič, izdavač, bloger, direktor Nacionalnog centra za knjigu pri Nacionalnom dvorcu kulture u Sofiji.

© za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs

Izvor: News Business Policy www.NBP.bg