Poezija te pronalazi

Titos Patrikios

Kada se pitate o stvarima koje vidite prvi put…

Beograd, 5. marta 2024.

Poezija te pronalazi I

Kada se pitate o stvarima koje vidite prvi put
o stvarima koje su hiljadu puta izgovorene i koje su već prošle
o stvarima koje iznenađuju čak i ako se dešavaju svaki dan
jer stvari za koje ste rekli da se nikada neće desiti
sada se dešavaju pred vašim očima
o onima koje se ponavljaju s minimalnim varijacijama
o stvarima koje se prodaju čim dobiju odgovarajuću cenu
o stvarima koje su istrulele tokom vremena
ili su od početka bile trule a ti to nisi video
kada se pitate o stvarima koje ste mogli da uradite
o ozbiljnim ili glupim stvarima zbog kojih ste rizikovali život
o važnim stvarima koje ste kasnije shvatili
o stvarima kojih ste se plašili i izbegavali da ih preuzmete
o stvarima koje ste planirali i koje vam nisu uspele
o onima koje su drugi osmislili i koje su ispale drugačije
o stvarima koje su vam se desile a da ih niste očekivali
o stvarima o kojima ste samo sanjali
i jednom, jednom u hiljadu puta, ostvarile su se…

Sastanak

Sreli smo jednaki i obični, nije bilo ni gospodara ni roba.
sve je urađeno savršeno brzo
sve dok opet nismo otišli svako svojim putem.
kao trenutno sanjarenje
kada će se sastati
muškarac i žena.

Prevod s grčkog: Simoni Marija Golubović

O pesniku:
Titos Patrikios (1928), veliki grčki pesnik.
Čovek velikog i bogatog životnog iskustva, Patrikios je poeziju ispunjavao kako vlastitim iskustvom, tako i iskustvom svoje epohe.
Titos Patrikios je rođen u Atini 1928. Studirao je pravo na Atinskom univerzitetu, a kasnije sociologiju i filozofiju u Parizu
U vreme nemačke okupacije, bio je u grčkom Pokretu otpora.
Osamdesetih godina primio je priznanje za učešće u Pokretu otpora, ali je odbio da primi i penziju za borbu za slobodu svoje zemlje.
Za vreme vojne diktature posle Grčkog građanskog rata bio je „raseljen“ unutar granica svoje zemlje (u logorima na ostrvu Makronisos i ostrvu Aj-Stratis). Kasnije je bio prognan u Pariz i Rim (1959-1964; 1967-1975).
Progonjen i slavljen, postao je jedan od najvećih grčkih pesnika druge polovine XX veka.
Dobio je grčku Nacionalnu nagradu Grčkeza književnost 1994. godine.
„Bio sam vrlo angažovan svedok vremena, ali samo u jednom periodu. Pre je to bio kritički stav prema politici, jer angažman, mada pozitivan, podrazumeva da budete poslušnik, potčinjavate se hijerarhiji, pravilima i vođi. Želeo sam da služim demokratiji, a ne vođama koji uvek podrazumevaju i težnju za nečim božanskim, večnim. Svi diktatori žele vlast čak i posle smrti“, rekao je Titos Patrikios boraveći u Beogradu 2011. godine na Kongresu Međunarodnog PEN.