Vida Ognjenović – esej

Putopis ili roman

Vida Ognjenović

Pisci pikarske vokacije i autentične čežnje za nepoznatim obogatili su putopisnu prozu i uzdigli je do ozbiljne književne vrste.

Beograd, 21. februara 2019.

U engleskoj kulturnoj tradiciji nikad nije nedostajalo pravih globtrotera, istraživača, nesmirenih putnika, avanturista, ekcentričnih lutalica, hodočasnika i nomada koje je nagon istinske radoznalosti vukao u nepoznate krajeve, da žive među primitivnim plemenima i proučavaju njihove navike, običaje i mitove.
Neko će reći da je to nasleđe iz epohe kolonijalnih osvajanja, a možda je, u stvari, taj izazov pojačan kod ostrvskog stanovništva, kao potreba za čvršćim vezivanjem za kopno. Srećna je podudarnost, međutim, da je među tim zanesenim i ludo neustrašivim osvajačima daljina uvek bilo vrhunskih pisaca. Teško je među njima naći nekog da nije pisao i knjige inspirisane putovanjima ili boravkom na strani, sve od Defoa do Lorensa Darela, Somerseta Moma, Rebeke Vest ili Vistana Hju Odna, Džen Moris i Brusa Četvina, da pomenem samo neke od njih. Ti pisci pikarske vokacije i autentične čežnje za nepoznatim obogatili su putopisnu prozu i uzdigli je do ozbiljne književne vrste. U putopis, kod Engleza izrazito popularan književni rod, slobodno su ugradili antropološki i etnografski diskurs, istoriografski pristup i podatak, naučne činjenice o prirodi, lingvistička znanja, sociološku raspravu, psihologiju, polemični stav, zaplet priče, a naročito ironiju i duhovitu satiru.
Osim toga, ti pisci su putopisnu naraciju obogatili najfinijim engleskim humorom u kojem šala nikad nije upotrebljena samo da zasmeje, već da izoštri obris zapaženog, istakne suštinu i sažme suvišna objašnjenja. Sve se to vidi već u putopisnim tekstovima Defoa (čak i njegov roman Robinzon Kruso često navode pod tom odrednicom). Danijel Defo spada i među prve ozbiljne engleske putopisce, a smatra se i začetnikom žurnalizma. Kad malo bolje sagledamo njegov životni put, možemo ga slobodno nazvati putnikom kroz sopstvenu biografiju. Iako školovan za protestantskog sveštenika, najmanje je služio u tom zvanju. Bio je trgovac tekstilom, bankrot u tom poslu, borac u prevratničkoj struji za ustoličenje kralja Viljema Oranskog, pisac pamfleta, zbog čega ga je anglikanska crkva stavila na stub srama, a zatim u zatvor, plaćeni špijun u službi grofa od Oksforda, pokretač, urednik i tekstopisac novina Revija, a onda ponovo zatvorenik zbog oštrih napada na vigovce i njihovu politiku. Uz sve te vrtoglave promene i nedaće, stigao je da napiše oko petsto knjiga, članaka i pamfleta. Na sreću, deset poslednjih godina života posvetio je isključivo beletristici i putopisnoj prozi, i napisao uglavnom one knjige po kojima ga danas znamo: nekoliko romana, među njima nezaobilaznog Robinzona i Mol Flanders, kao i putopise Putovanje po Britanskom ostrvu i London, grad koji napreduje najviše na svetu, a i oni se takođe mogu nazvati romanima.
Ništa manje nije zanimljiva ni nomadska lična karta i mapa života i nemira dva veka mlađeg Brusa Četvina, nesuđenog glumca, samoukog eksperta za antikvitete čuvene kuće Sotbi, urednika kulturne rubrike Sandi Tajms-a, estete, hipohondra, fotografa, strasnog čitača, znalca istorije, agnostika koji je pred smrt prešao u pravoslavlje, nezadrživog lutalice koji je kao kakav mitski vetar provihorio najzanimljivijim delovima planete, i uz sve to, kultnog evropskog prozaiste druge polovine prošlog veka.

Autorka književnica i rediteljka čija je knjiga Putovanje u putopis nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.

© za srpski jezik: Arhipelag