Sedam priča straha i izdržljivosti, potrebe za utočištem od sveta i volje za borbom. Niko od glavnih junaka ovih proza ne odustaje od borbe koju je izabrao ili koja mu je dosuđena. Smeštene između nekoliko epizoda evropske istorije i unutrašnjih lomova svojih junaka, između tema koje su pomalo zaboravljene i iskustava koja se ne smeju zaboraviti, priče u Crnim jedrima u znaku su figure putovanja. Markovićevi junaci su na putu i u kretanju, u međuprostoru i na rubu, u neizvesnostima... više informacija »
Slojevi istorije, podunavske i evropske, srpske i nemačke, oživljavaju u novom romanu Ratka Dangubića Srebrni medved.
Za razliku od mnogih romana u kojima se pripovedalo o Drugom svetskom ratu i njegovom kraju iz perspektive okupiranih naroda željnih slobode, u Srebrnom medvedu pripoveda se iz perspektive Nemaca koji su preživeli egzodus posle Drugog svetskog rata i sada u Berlinu pokušavaju da započnu svoju novu ljudsku, a neki od njih i umetničku sudbinu.
Sa slikama života u Berlinu... više informacija »
Morton Samuilo Smit, junak novog romana Milana St. Protića, profesionalni je američki istoričar i profesor na Кolumbija univerzitetu u Njujorku.
Potraga za tajnim jevanđeljem po Marku odvodi Mortona Smita u grotlo Drugog svetskog rata i građanskog rata u Jugoslaviji, a kasnije i u socijalističku Jugoslaviju, gde sreće ljude kakve pre nije znao i svedoči nesvakidašnjim događajima i sudbinama.
Roman o ljubavi i potrazi, o slobodi i ropstvu, o tajni i otkriću.
Uzbudljiva priča,... više informacija »
Roman Nede Bjelanović Crveni krovovi napisan je iz perspektive mlade žene koja je studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu. Vreme dešavanja je 2008. godina. Događaj koji priču otvara je napad na Brankovom mostu. Naoružan nožem, devojku presreće jedan mladić, ali priča ima neočekivan rasplet.
Naratorka poseduje pronicljiv, humorni pogled na svet koji je očito nasledila od svojih ženskih predaka. Ta sposobnost da se sagleda vlastita, nestvarno teška sudbina, da se ona ponovo... više informacija »
Nacionalna pripadnost i državljanstvo svakoga od nas trebalo bi da budu poput niza babuški – ja sam Tršćanin, bez protivrečnosti sam deo i šireg identiteta Italije, koja je i sama deo još šire stvarnosti, Evrope. Širi identitet osnažuje, ne potiskuje pojedinačne raznolikosti koje ga sačinjavaju.više informacija »
Ko ne poznaje prošlost, ne ume da se suoči s današnjicom. Razarajuće gripozne epidemije stvaraju psihozu i histeriju, ali ne i „kulturu“.
više informacija »
Ko ne poznaje prošlost, ne ume da se suoči s današnjicom. Razarajuće gripozne epidemije – poput španske groznice, koja je za sobom ostavila više žrtava nego Prvi svetski rat, kao i današnji strah od koronavirusa – stvaraju psihozu i histeriju, ali ne i „kulturu“.više informacija »
Ponavljamo iste reči i iste slogane, čitamo iste knjige, predstavljamo naše knjige jer svi predstavljaju svoje, svi smo gledaoci što u bioskopu ustaju zato što su i drugi u redovima ispred nas ustali.više informacija »
Tehnika potresa planetu i rizikuje da pretvori čoveka u vanzemaljca stranog samom sebi. Valja kontrolisati vrtoglavi hod napretka ili ćemo na kraju postati njegovi robovi.više informacija »