Beograd, 28. juna 2018. – Ne znamo gde želimo da stignemo, pa zato ne znamo ni kuda idemo. Pošto je naša stvarnost obeležena dezorijentacijom, to se prenosi i na samo polje kulture, što opterećuje kako kreativne pojedince, tako i kulturne institucije. Živimo u konfuziji vrednosti. Kod nas postoji tradicionalna rascepkanost kulturnog polja. Ali isto tako kultura je po svojim rezultatima mnogo bolja od konteksta u kome nastaje. Naša tranzicija se ne završava, ali idemo ka polju sve veće kontrole u celom društvu. Kontrola institucija, pa i obrazovnih i kulturnih, postala je u naše vreme mnogo veća nego u vreme jednopartijskog socijalizma – rekla je, između ostalog, teoretičarka kulture i medija Milena Dragićević Šešić na zanimljivoj raspravi na panelu Kultura u tranziciji.
Zajedno sa Sašom Rakezićem i Marijom Nenezić, ona je razgovarala o oblicima tranzicije u kojima se nalazi savremena kultura, od promene statusa kulture do promene njenog globalnog ili pak medijskog konteksta.
Saša Rakezić je govorio o svom neposrednom umetničkom iskustvu, o tome koliko se ono promenilo u novim socijalnim i kulturnim okolnostima.
– Imam 55 godina. Ja neću doživeti neko stabilno vreme, ni neko uređeno društvo. To mi je potpuno jasno. I radim sa tom svešću svaki dan na stvarima kojima se bavim potpuno posvećeno, jer je to moj izbor i moj svet. Svaki dan se bavim kulturom i umetnošću. Radim svoje radove, ako ne radim to, onda pišem tekstove o stripovima, ako ne radim ni to, onda organizujem događaje posvećene umetnosti stripa. Mi decenijama stalno imamo neku situaciju. Od nas se neprestano tražimo neko odlaganje i neko razumevanje dok se nešto ne dogodi ili dok se nešto ne reši. Zato i naše vreme jeste vreme dezorijentisanosti – rekao je Saša Rakezić.
Publika je snažno pozdravila nastup nemačke književnice turskog porekla Hatidže Akin na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti. Spontana i otvorena, ova autorka je predstavila teme i postupke svojih romana, od kojih je najpoznatiji Jednog Hansa sa ljutim sosom, po kome je i snimljen istoimeni film koji je publika sinoć videla na kraju festivalskog programa. Hatidže Akin pripoveda u svojim romanima o susretu Istoka i Zapada, turskog i nemačkog iskustva, kao i o mnoštvu predrasuda koje u tom susretu nastaju. Njeno duhovito pripovedanje raskriva sterotipe koji nastaju na obe strane.
IZABRANE PESME: 1962-2022.
