Beograd, 2. februara 2014. – I Beograd, poput većine svetskih gradova, ima svoje pisce. Imaju ga čak i delovi Beograda. Ništa novo. Novo je u ovoj priči što je taj deo Beograda, inače noviji, dobio vrsnog pisca. Reč je o Novom Beogradu, a pisac se zove – pogađate – Mihajlo Mika Pantić – kaže pisac Milisav Savić u eseju o prozi Mihajla Pantića objavljenom u današnjem izdanju lista Blic.
Predstavljajući pripovedački opus Mihajla Pantića, Milisav Savić posebno naglašava dve osobine ovog pisca.
– Mihajlo Pantić važi za jednog od najobrazovanijih pisaca svoje generacije. Pisac enciklopedista! Šta je sve taj pročitao i šta sve taj zna – kaže Savić da bi potom naglasio Pantićevu usredsređenost na priču:
– Pre svega, Mika Pantić neguje priču. Da vidite kakve se sve sudbine u tom sivilu od novobeogradskih oblakodera odvijaju! Priče Mike Pantića o Novom Beogradu – a ima ih za pet-šest obimnih romana – u osnovi su tužne, kao što i izgleda to mesečarsko, urbano naselje. Ali nisu porazne. Svi Mikini junaci, naročito oni propalih egzistencija, ne daju se lako toj novobeogradskoj džungli od pustoši, nije ih lako iščupati i osušiti baš kao to novobeogradsko drveće koje istrajava između oblakodera, u betonu… Sa svojom usamljenošću nose se kao sa košavom. Bez dobre priče, nema ni dobre literature, poručuje Mika Pantić.