Beograd, 4. juna 2015. – Najznačajnija knjiga pesama velikog izraelskog pesnika Amira Ora Muzej vremena upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga, u pesničkoj ediciji Element, u prevodu Vide Ognjenović i Davida Albaharija.
Muzej vremena je celovita pesnička knjiga u kojoj se, iz različitih uglova i sa podrazumevanjem ogromne pesničke tradicije i tradicije mišljenja, razmatra pitanje vremena i ljudske egzistencije u tokovima vremena.
Amir Or, pesnik izuzetne kulture, u ovoj knjizi vodi dalekosežan dijalog s mitom i slojevima kulturnog i istorijskog pamćenja, sa izazovima savremenog doba i ukupnog pesničkog iskustva. Otuda ova knjiga dobija oblik i snagu modernog pesničkog speva u kome se iznova ispituju sama pesma i svet o kome ta pesma govori.
„Pesnički glas Amira Ora izdvaja se u raznorodnom i bogatom višeglasju poezije našeg vremena, kao osoben po izboru tema, po samosvojnoj versifikaciji, jezičkom bogatstvu i otvorenosti metafore. Dosledan u velikom poverenju u moć jezika, Amir Or piše otvorenu, razuđenu, živu, raznoliku pesmu, čas misaono produbljenu, čas vrcavu rugalicu, čas zagonetnu, čas ogoljenu, čas erotski razigranu, čas stišanu, setnu ili gorku. Pesma Amira Ora se kreće s onu stranu prvog pogleda, jer on svojom poezijom zapravo neprestano odgovara na surovi izazov neiskazivog. Pred nama je, dakle, pesnik totalne pesme“, kaže Vida Ognjenović u pogovoru srpskom izdanju knjige Muzej vremena.
Knjiga Amira Ora sadrži pesme snažnog zamaha, razuđene metaforike, istinske zapitanosti, kazane sa strašću i uverenjem kakvi su retki u savremenoj poeziji.
Rođen u Tel Avivu 1956. godine, Amir Or je pesnik, esejista, urednik i prevodilac. Studirao je filozofiju i uporednu religiju na Univerzitetu u Jerusalimu, gde je kasnije predavao starogrčku religiju. Predavao je poeziju i kreativno pisanje u Pesničkoj školi „Helikon“, kao i na univerzitetima u Izraelu, Velikoj Britaniji i Japanu. Autor je jedanaest knjiga poezije, među kojima su: Gledam kroz oči majmuna, Lica, Otkup mrtvih, DaklePesmaDan, Tahirina pesma, Muzej vremena, Srce zver, Proročanstvo jednog ludaka i Pohara. Objavio je veliki broj eseja o poeziji, klasičnoj kulturi, i uporednoj religiji. Preveo je na hebrejski osam proznih i pesničkih knjiga, uključujući: Jevanđelje po Tomasu, Priče iz Mahabharate i antologiju grčke erotske poezije Žudnja raskalašnih udova.
Pesme Amira Ora do sada su prevedene na više od četrdeset jezika. Objavio je i osamnaest pesničkih knjiga na raznim jezicima u Evropi, Aziji i Americi. Za poeziju Or je, između ostalog, dobio Premijerovu nagradu, Bernštajnovu nagradu, Fulbrajtovu nagradu za pisce i Međunarodni književnu nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“, kao i priznanje „Plejada“ za značajan doprinos modernoj svetskoj poeziji.
Amir Or je osnivač i glavni urednik Izdavačke kuće Helikon. Godine 1993. osnovao je i istoimenu arapsko-hebrejsku školu poezije. Or je priredio nekoliko antologija hebrejske poezije na evropskim jezicima. Osnivač je i urednik Međunarodnog festivala poezije Šar. Član je osnivačkog odbora Evropskog udruženje za programe kreativnog pisanja, međunarodne organizacije „Krug pesnika“, kao Svetskog pokreta za poeziju.