Beograd, 2. novembra 2013. – U Hodanju po oblacima, osim opsesivnih tema, posebno me zanimala misao koja je svojstvena srednjem dobu – da li smo život koji je ostao iza nas mogli proživeti i na neki drugi način? Ne toliko ispunjenije koliko vedrije i srećnije. Izgleda da je odgovor negativan, ne zato što to nismo hteli nego zato što nismo do kraja gospodarili sopstvenim životima. Svi junaci moje knjige, bez obzira na to ko su i šta su, potajno ili stvarno žele ili su želeli da makar na tren budu neko drugi i na drugom mestu, ali im to nije bilo suđeno. Ostalo im je da maštaju o tome da će, jednom, hodati po oblacima – rekao je Mihajlo Pantić u razgovoru koji je s njim povodom nove knjige priča Hodanje po oblacima (Arhipelag, 2013) za Književni nagazin vodio književni kritačar Mileta Aćimović Ivkov.
– Junaci Hodanja po oblacima se, inače, stalno preispituju, ko su, šta su, kako su živeli, šta je to što ih određuje, gde su i zašto pogrešili ili promašili. I pitaju se, to sam već rekao, da li mogli živeti nekako drugačije. Izgleda da ipak nisu, jer ni oni, kao ni svi drugi ljudi, nisu do kraja gospodari onoga što im se zbivalo i što im se zbiva. Mi smo gospodari sećanja, iz kojih nastaju priče, i zaborava koji je nužan da bismo preboleli akumulirane traume. U mojim pričama ima svega onoga što čini naš život – kaže Pantić.
Govoreći o dominantnoj temi u knjizi Hodanje po oblacima, Mihajlo Pantić je naglasio:
– Ljubav, međutim, nije fikcija, ljubav je središnja tačka svakog ljudskog bića. Od manjka ljubavi potiče svako zlo, svako nepočinstvo, svaka pakost. Ne pada mi na pamet da zbog toga što i to najdublje verujem držim humanističke propovedi. Ja samo o tome pripovedam, i tako činim najviše što mogu. To je moj vid istine. Ona nikoga ne mora da obavezuje, niti je bilo kome namećem. Ukoliko ste ostvareni u ljubavi, koja ima hiljadu lica, ostvareni ste u svemu.