Srce koje misli

Uzbudljivi eseji izraelskog pisca Davida Grosmana, dobitnika Nagrade Međunarodni Buker, vode nas kroz kataklizmu 7. oktobra i onoga što je usledilo na Bliskom istoku.
Glas Davida Grosmana odavno znamo po nepomućenoj moralnoj čvrstini i analtičkoj preciznosti: još od kasnih osamdesetih i Žutog vetra, njegovog klasičnog dela o hitnosti rešenja „dve države“ i ceni koju plaćaju i okupator i okupirani, on kritikuje vladu svoje zemlje i zalaže se za uspostavljanje trajnog mira.
Nakon 7. oktobra 2023. godine, Grosman se odlučio da sebi i svom društvu ponovo postavi teška i neophodna pitanja:
– Kako se ovaj masakr mogao dogoditi?
– Zašto Netanjahuova vlada, zapetljana u mrežu skandala, nije mogla da zaštiti svoje građane?
– Da li su 7. oktobar i rat koji je usledio odneli sa sobom poslednju nadu u rešenje „dve države“?
– Ko ćemo biti i mi i naši neprijatelji kada se jednom podignemo iz pepela?
U ovih jedanaest eseja, koji su se pojavljivali u novinama i časopisima u ključnim trenucima kada je Grosman želeo da pozove vladu na odgovornost, on prati neuspehe koji su doveli do tog dana i do rata koji je usledio, a koji je omogućila i podsticala moralno bankrotirana stranka koja se ogorčeno drži vlasti.
Na kraju, Grosman dolazi do najvažnijeg pitanja:
– Hoće li ikada biti trajnog mira u regionu?

„Eseji sakupljeni ovde beleže misli i emocije jednog čoveka koji je čitav život proveo u ratovima i između njih. Čoveka koja nikada nije spoznao ni jedan dan potpunog, stabilnog mira u svojoj zemlji, i možda je upravo zato proveo mnogo decenija boreći se za mir.“

„Ko ćemo biti mi – Izraelci i stanovnici Gaze – kada se završi ovaj dugi, okrutni rat?“