Knjiga pesama Stevana Tontića u izdanju Arhipelaga: Opsada moga Ja
Beograd, 11. avgusta 2021. – Nova knjiga pesama Stevana Tontića Opsada moga Ja upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Element.
– Nove pesme Stevana Tontića sažimaju i izražavaju uskomešano i uzdrhtalo osećanje sveta. Dok je svet prepun opasnosti i nesigurnosti, čovek je sveden na izdvojeno i opsednuto Ja. To Ja je čitav njegov dostupni svet, sve ono što misli i ono što veruje, ono što zna i ono što sluti, ono što ga spasava i ono od čega strepi. Ja su, naravno, i drugi, mnoštveni i sasvim raznoliki, bliski i daleki, srodni i otuđeni. Strah i nemir, koji se gnezde u skoro svakoj Tontićevoj pesmi u knjizi Opsada moga Ja, produbljuju se u pesničkim dijalozima sa smrću – kaže povodom knjige Opsada moga Ja Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Božović naglašava uzbudljivo dvojstvo u svetu Tontićeve poezije razapete na slike koje izražavaju sveto i prokleto, svakodnevno i vanvremeno, ono što je ljudski dobro i ono što je ljudski zlo:
– Kao što je svet sveden na čovekovo Ja, kroz koje se prelamaju najrazličitija iskustva, stanja i emocije, tako je i ukupno ljudsko vreme svedeno na retke, povlašćene i izuzetne trenutke u kojima se iskupljuje nesmireno i zabrinuto trajanje. Svedočanstvo tih trenutaka jesu ove Tontićeve pesme. Ako prema početku tog sveta vode sećanja, najčešće porodična i autobiografska, od kraja tog sveta svedenog na opsednuto Ja deli još samo čudo ljubavi kao poslednje čudo spasa.
Rođen 1946. godine, Stevan Tontić je pesnik, prozaist, esejist, antologičar, prevodilac s nemačkog. Pre Hristove lude, objavio je knjiga dvanaest pesama, među kojima se nalaze i knjige: Naše gore vuk (1976), Tajna prepiska (1976), Hulim i posvećujem (1977), Crna je mati nedjelja (1983), Prag (1986), Sarajevski rukopis (1993), Blagoslov izgnanstva (2001), Sveto i prokleto (2009), Svakodnevni smak svijeta (2013), Hristova luda (2017).
Tontić je prevođen je na mnoge strane jezike. Dobitnik je domaćih i međunarodnih priznanja: Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva, Šantićeve, Zmajeve, Rakićeve, Kočićeve nagrade grada Banjaluke, Antićeve i Disove nagrade, međunarodne nagrade Sarajevskih dana poezije, kao i nagrada „Dušan Vasiljev“, „Ljubomir Nenadović“, Žička hrisovulja i Velika bazjaška povelja. U Nemačkoj su mu dodeljene nagrada Bavarske akademije lepih umetnosti, nagrada grada Hajdelberga „Književnost u egzilu“ i nagrada „Rajner Kunce“.
Posle višegodišnjeg egzila u Nemačkoj (1993–2001, pretežno u Berlinu), vratio se u Sarajevo, gde je živeo kao profesionalni književnik do maja 2014, kada se nastanio u Novom Sadu.
