Preminuo Dragoljub Mićunović
Beograd, 26. maja 2026. – Filozof, univerzitetski profesor i političar Dragoljub Mićunović preminuo je jutros u Beogradu u 96. godini.
Rođen u Merdaru, u Toplici, 14. jula 1930. godine, Dragoljub Mićunović je kao filozof i kao angažovani intelektualac, a kasnije i kao političar oličavao intelektualnu i građansku potrebu da se društveni procesi razumeju i da se u njima učestvuje.
Dragoljub Mićunović je imao ispunjen, buran i nesvakidašnji život. U detinjstvu se suočio s ratom i okupacijom. Kao osamnaestogodišnjak, bez presude i bez krivice, proveo je dvadeset meseci na Golom otoku.
Posle diplomiranja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, jedno vreme radio je kao profesor filozofije i psihologije u Učiteljskoj školi i Gimnaziji u Kruševcu. Početkom šezdesetih postaje asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu na Katedri za filozofiju, gde će kasnije predavati istoriju socijalnih i političkih teorija na Odeljenju za filozofiju i sociologiju. Učestvovao je u radu Korčulanske letnje škole (1963-1974) i bio član saveta časopisa Praxis.
Jedan je od organizatora i vođa studentskih demonstracija u Beogradu 1968, zbog čega je hapšen i proganjan. Početkom 1975. godine, zajedno sa još osam profesora, udaljen je sa beogradskog Filozofskog fakulteta zbog „političke nepodobnosti“.
Narednih nekoliko godina proveo je u Nemačkoj, kao profesor na Univerzitetu u Konstancu, odakle se u zemlju vratio 1983. i u narednom periodu učestvovao u radu Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja. Po povratku je radio u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Institutu društvenih nauka, da bi se 1990. vratio na Filozofski fakultet.
Jedan je od trinaest intelektualaca koji su 1989. godine obnovili rad Demokratske stranke, za čijeg je prvog predsednika izabran u februaru 1990.
Kao aktivni učesnik političkih događaja, Mićunović je bio poslanik u Skupštini Srbije i u Skupštini SR Jugoslavije u više mandata. Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine Mićunović je izabran za predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije, da bi u februaru 2003. bio izabran za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore. Bio je predsednik Spoljno-političkog odbora Skupštine Srbije i šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i OEBS. Za poslanika u Skupštini Srbije biran je na izborima 2007, 2008, 2012, 2104. i 2016. godine-
Dragoljub Mićunović je držao predavanja na univerzitetima u Nemačkoj i SAD.
Dobitnik je Nagrade za toleranciju, francuskog Ordena legije časti, Nagrade „Najevropljanin“, Ordena italijanske zvezde solidarnosti i drugih nagrada za demokratiju i toleranciju.
Objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.
Mićunović je objavio knjige: Logika i sociologija: induktivno zaključivanje u sociologiji (1971), Socijalna filozofija: Ogledi (1988), Filozofija minima (2001), Moja politika (2005), Reforma ili restauracija (2005), Reči u vremenu: skupštinski govori (2007), Logički problemi u istraživanju društva (2008), Istorija društvenih teorija I-II (2010), Dijalog s javnošću: intervjui I-II (2012), Život u nevremenu I (2013), Život u nevremenu II (2014), Susret sa stvarnošću: intervjui (2015), Tomas Pejn i drugi eseji (2015), Život u nevremenu III (2016), Demokratija, populizam i entropija (2018) i Moja 1968. (2019).
Živeo je u nevremenu posvećen vrednostima demokratije i demokratske političke kulture.
Svoj život Mićunović je opisao u trotomnoj knjizi Život u nevrememenu. Budući da je živeo u burnom dobu, obeleženom istorijskim događajima i društvenim i političkim, kulturnim i tehnološkim procesima, a da je smatrao da je dužnost intelektualca i građanina da živi u svom vremenu i učestvuje u javnim poslovima, Mićunovićevi memoari su postali dragoceno svedočanstvo o jednom biografiji i o jednom dobu, o jednom ljudskom, intelektualnom i političkom angažmanu i o izazovima koji su ga pratili.
Pored trotomne memoarske knjige Život u nevrememenu, Dragoljub Mićunović je u izdanju Arhipelaga objavio i knjigu intervjua Susret sa stvarnošću (2015) i teorijsku knjigu Demokratija, populizam i entropija (2018), dok je knjiga Moja 1968. (2019) objavljena u zajedničkom izdanju Arhipelaga i Hedone.
Osim što je bio čovek angažmana, javnosti i politike, Dragoljub Mićunović, neobično zainteresovan za pitanja kulture i umetnosti, bio je čovek razgovora. Znao je mnogo i pamtio je mnogo, tako da su razgovori s njim bili zadovoljstvo protkano intelektualnom dubinom i živim humorom.
Pamtićemo Dragoljuba Mićunovića i saradnju s njim po knjigama i javnom stavu, po razgovorima i po dobroj volji da se čuju svi koji imaju šta da kažu.
