„Slučajni putnik“ Davida Mladinova: Priče koje duguju iskustvu

Beograd, 17. decembra 2015. – Posle tri knjige priča objavljenih u prilično velikom vremenskom razmaku (od Prozora iz 1970. do Aheronovih ptica iz 1998. i Kineskog šaha iz 2004), priče iz knjige Slučajni putnik, objavljene nedavno u izdanju Arhipelaga, dolaze iz književne zaostavštine Davida Mladinova.
– To je najveći deo rukopisne zaostavštine pisca koji je objavljivao malo i retko, drugim rečima, probrano i rigorozno, s razlogom i kada je to neophodno, ali je svaka njegova knjiga dolazila do lepog glasa u krugovima čitalaca savremene priče. Prevođen i cenjen, Mladinov je primer pisca koji se oglašavao u pričama a nije oblikovao priče od svog književnog života i pisca koji je više verovao u književnost nego u književni život. Prilično redak izbor u vremenu u kome su njegove priče nastajale i doživljavale prvobitni prijem, pa to utoliko pre valja reći u času objavljivanja njegovih priča iz književne zaostavštine – rekao je Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, na predstavljanju ove knjige.
Priče u knjizi Slučajni putnik napisane su u periodu od 1997. do 2013. godine. Pažljiv čitalac ovih priča lako će zapaziti koliko one duguju piščevom iskustvu. To je vidljivo kako u pričama koje svedoče o odrastanju u Splitu posle Drugog svetskog rata i u čijoj detinjoj perspektivi oblikuju složena i teška iskustva još nezaceljene istorije, tako i u pričama iz novog, američkog sveta, u kojima se tako često govori o emigrantskim iskustvima.
– Ako tri priče o detinjstvu u Splitu na humoran i nostalgičan način otkrivaju jedno zaokruženo vreme u kome su sustiču istorija i humor, društveni procesi i intimni nesporazumi, velike priče ideološkog doba i nepotkupljivi detinji pogled na svet, priče o emigrantskom iskustvu iscrpno govore o nesporazumima i stereotipima koji to iskustvo prate. Emigrant je uvek pomalo negde drugde, uvek neka priča njegovog života nije završena, niti su sve nedoumice o pređenom životnom putu otklonjene. Upravo ta izmeštenost i ta neiscrpljenost vlastitih priča jeste izazov koji prepoznaje pripovedač Mladinov – kaže Božović.
Na kraju knjige Slučajni putnik nalaze se dve „avionske“ priče („Let za Rio“ i „Samo Miki Maus ostaje isti“) u kojima, između ostalog, pisac uverljivo pripoveda o mogućnostima razumevanja tuđeg, drugog života. Otvorene prema humanitarnoj korektnosti koja postaje važnija od same humanosti, ili pak prema istraživanju granica telesnosti i ljudskih moći u susretu s tehnološkim silama modernog doba, ove priče kazuju najpre o potrošenom smislu koji se ne može otkriti ni u rutini svakodnevici, ni u adrenalinskoj potrazi za izazovima koji se nalaze negde drugde, negde izvan trenutnog životnog horizonta.
Junaci Davida Mladinova, pogotovu njegovi američki junaci, različitih su iskustava i životnih uloga, potekli su iz različitih kultura i mesili su ih udarci različitih sudbina, ali ih objedinjuje u junake jedne i praktično celovite povesti iskustvo izmeštenosti i taj nesigurni susret s novim svetom u kome odjednom treba biti neko drugi. Tako naslovna priča „Slučajni putnik“, jedna od najznačajnijih u ovoj knjizi, zasnovana je, prema svedočenju Branke Bogdanov, koja je priredila knjigu Slučajni putnik, na razgovoru s gospođom koju je Mladinov, „uvek u traganju za sudbinama preživelih“, pronašao u Njujorku i „koju smo zajedno posetili oko 2003-2004. godine“. „Živela je sama i rado je s nama podelila svoju životnu povest“, kaže Branka Bogdanov.
I u nizu drugih priča u ovoj knjizi pisac je posegao za stvarnim iskustvom, za duboko proživljenom pričom, kako bi osvetlio jednu konkretnu ličnu dramu u velikoj buci istorije. Polazeći od stvarnog iskustva, dečijeg ili emigrantskog, ličnog ili prepoznatog, više intimnog ili sasvim okrenutog istorijskim, političkim ili tehnološkim izazovima, Mladinov u pričama iz knjige Slučajni putnik oblikuje parabole koje iznutra govore o važnim epizodama modernih vremena i odnose se na sve koji u modernim vremenima vide svoj trenutak ili, svejedno, trpe njihov udarac.
– Dok čitamo ove priče vidimo i kako njihov pisac, tako duboko zainteresovan za neponovljivo ljudsko iskustvo, ono koje je vredno priče i zbog kojeg priča mora biti napisana, sugestivno ukazuje koliko i u ljudskim i u društvenim istorijama ima slučajnosti, slepog hira, neostvarenih mogućnosti, izneverenih nada, spleta najmanje očekivanih okolnosti – ističe Gojko Božović.
Priče Davida Mladinova dolaze iz različitih iskustava, pa samim tim i iz različitih odsečaka modernih vremena i iz različitih geografskih prostora, ali se sve vreme oseća kako je to jedinstven i zaokružen rukopis po pripovedačkom postupku, po atmosferi koja se u pričama postiže, po postepenom stvaranju pripovedne napetosti, po specifičnom humoru koji ove priče obeležava, čak i kada se govori o graničnim vidicima egzistencije.
Rođen u Splitu 1946. godine, David Mladinov je u Beogradu završio arheologiju na Filozofskom fakultetu i dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i TV. Objavljivao je pripovetke u Jugoslaviji, Izraelu, SAD i u Engleskoj, gde su mu priče emitovane na 3. kanalu BBC-ja. Pripovetka „Mali kućni vrt“ uvrštena je u London Magazine Anthology Stories 9. David Mladinov umro je 2013. godine u Bostonu.