Svetlarnik u Arhipelagu
Arhipelag je upravo objavio Svetlarnik, novi roman poznatog pisca i publiciste Nenada Novaka Stefanovića. Ovaj roman nas suočava sa uzbudljivom i psihološki istančanom pričom o mladiću, učesniku balkanskih ratova devedesetih godina, koji pokušava da, nakon svih iskustava vlastitog života, rekonstruiše nedovoljno poznatu priču o magičnim umetnicima i neuporedivoj umetničkoj grupi koja obeležava beogradsko društvo u šezdesetim i sedamdesetim godinama. Taj poduhvat odigrava se iz minuta u minut u utorak 12. oktobra 2010. godine.
Osvetljavajući geološke slojeve minulih decenija, Stefanovićev roman postaje snažna društvena hronika u kojoj se istorijske i društvene sile ne mogu razumeti izvan umetničkih vizija i entuzijastičnih projekata dobrovoljnih marginalaca.
Svetlarnik je priča o Beogradu koga više nema, o umetnosti koja je potisnuta u stranu, o junacima koji su sa izabrane margine nestali u procepima vremena. A u svemu tome kao posebno moćna metafora pojavljuje se đubrište koje je, u isti mah, i inspiracija ove neobične umetničke grupe i simbolički izraz vremena koje je neopozivo okončano.
Roman Nenada Novaka Stefanovića oživljava iz nekoliko uglova jedno društveno, istorijsko i umetničko vreme izvodeći pred nas stvarne i izmaštane junake, događaje koje još postoje u memoriji Beograda i one koji su obnovljeni samo zahvaljujući ovoj provokativnoj i neobičnoj priči.
Svetlarnik je roman o nesvakidašnjim javnim, privatnim i umetničkim istorijama.
– Glavninu građu za ovu knjigu pronašao sam u sabranim spisima Leonida Šejke Đubrište, Grad, Zamak. Tokom pisanja društvo mi je pravio roman Džona Apdajka Potraži moje lice, u kojem se opisuju životi američkih slikara u pedesetim godinama prošlog veka. U centru je apstraktno, akciono slikarstvo Džeksona Poloka koje je postalo uzor zvaničnom slikarstvu u Jugoslaviji posle raskida sa socijalističkim realizmom. Pomoglo je istraživanje u Muzeju savremene umetnosti koji je, inače, već sedam godina zatvoren. Deo muzejskih pisanih fondova izmešten je u jednu žutu vilu, u okviru memorijalnog kompleksa Josipa Broza Tita, gde, valjda, savremena jugoslovenska umetnost trajno i nesrećno pripada. Do korisnih knjiga došao sam i u potkrovlju Gradske biblioteke. Nešto sam našao i u Galeriji Grafičkog kolektiva. Povratak Živojina Pavlovića gledao sam u podrumu Kinoteke. U potrazi za Vermerovim beogradskim ateljeom šnjuvao sam po zgradi u Takovskoj 18. I po njenom dvorištu, noseći jednu fotografiju kao kost mamuta – kaže Nenad Novak Stefanović u belešci o nastanku ovog romana.
Proza Nenada Novaka Stefanovića (Beograd, 1961) prevedena je na više jezika, a od njegovih romana najviše uspeha kod kritike i čitalaca imao je Doktor sluša sving(2009).
