Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost
Beograd, 5. oktobra 2023. – Norveški pisac Jun Fose ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, saopštio je danas Nobelov komitet Švedske akademije. Nobelov komitet u saopštenju ističe da je Jun Fose dobio ovo priznanje za „inovativan glas u drami i prozi koji daje glas neizrecivom“, kao i zbog „kombinovanja vlastite ukorenjenosti u jezik i prirode svoje norveške tradicije“.
Rođen u Haugesandu 1959. godine, Jun Fose se ogledao u gotovo svim književnim žanrovima. Fose je postao slavan pisac zahvaljujući svojim dramama i pozorišnim predstavama igranim po njima širom sveta. Drame Juna Fosea igrane su u preko 700 pozorišta širom sveta.
U jednom trenutku se govorilo da je Fose najizvođeniji savremeni dramski pisac. Osim što je jedan od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca, Fose je i romansijer, pripovedač, pesnik, esejist, pisac za decu. Drame i romani Juna Fosea prevedeni su na više od četrdeset svetskih jezika.
Poznati su romani Juna Fosea Melanholija I-II, Jutro i veče, To je Ales, Budnost.
U izdanju Arhipelaga objavljen je Foseov kratki roman To je Ales (2009) u prevodu Mirne Stevanović.
– Arhipelag je pre skoro petnaest godina (2009) objavio roman Juna Fosea To je Ales. Bio je to prvi Foseov roman na srpskom jeziku. Na nepunih sto strana to je čitav mali književni dragulj u kome u formi intenzivne ispovesti jedna žena govorio čoveku s kojim je živela i koji je nestao u oluji u jednom norveškom fjordu. Iza njega je ostao samo čamac kao materijalni znak nekadašnjeg prisustva i priča o njemu, ali priča je takva da nam daje jednako snažne argumente i da je on stradao u oluji i da je, na drugoj strani, iskoristio oluju da misteriozno nestane i pobegne od svakodnevice koja mu se ne dopada i od života koji mu više ništa ne pruža. To je Ales je majstorsko pripovedanje o uspomenama koje se neprestano vraćaju, o misterioznosti nestanka i o živom duhu nesmirene priče – kaže Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Božović ističe da Foseove romane obeležava izrazit dramski intenzitet pripovedanja:
– Njegovi junaci govore, kao da su na nekoj pozornici, u njihovim rečima je sva drama njihovog života, a oni se vrlo često preispituju ne libeći se da se suoče s dramatičnim situacijama i neuralgičnim mestima vlastitog života. Ako ništa drugo, to je neretko unutrašnji dijalog.
