Beograd, 20. aprila 2024. – Đorđe Bobić, arhitekta i pisac knjiga o arhitekturi, preminuo je danas u Beogradu posle kraće bolesti.
Bobić je ovako opisivao svoju biografiju: „Đorđe Bobić se pridružio Beograđanima 1939. godine za trajanja Kraljevine, pred početak Drugog svetskog rata. Kad je ta nevolja minula, školovao se u Beogradu i maturirao u Petoj beogradskoj gimnaziji, kod Tašmajdana. Potom je učio arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i ponet mladenačkom radoznalošću započinje Traganje za gradom. Diplomu je stekao 1965. i sledeće četiri godine radi arhitektonske vežbe u Parizu. Vratio se u Beograd posle studentskih demonstracija koje je doživeo na bulevaru Saint Germain des Pres i od tada obavlja urbanističke i arhitektonske zadatke poverene mu radi obnove i održanja planete. Urbanizam i arhitekturu je praktikovao najviše u Beogradu, ali i u Parizu, Zenici, Moskvi, Sarajevu, Skoplju, Zagrebu, Nišu, Zanzibaru, Izoli, Sočiju, Splitu, Jakutsku, Titogradu, Belokurihi, Kruševcu, Kijevu, Banja Luci, Budvi, Petrovcu na moru, Lipecku.“
Đorđe Bobić je tokom pedeset godina karijere uradio 300 urbanističkih i arhitektonskih projekata, učestvovao na 40 javnih konkursa, od čega je 28 nagrađeno, a 10 projekata je dobilo prvu nagradu.
Dobitnik je Velike godišnje nagrade Ruske akademije arhitekture (1997) i Velike srebrne medalje Saveza arhitekata Rusije (1998).
Od 2004. do 2008. godine Bobić je obavljao dužnost Glavnog arhitekte grada Beograda.
Đorđe Bobić je objavio knjigu crteža Radni naslov: ! (2008), knjigu eseja Beleženje po Beogradu (2010), autobiografski prikaz pola veka truda Traganje za gradom (2012), knjigu crteža Linije (2015), knjigu eseja Arhitektura u iznudi (2019) i knjigu crteža Dnevnik jednog građanina (2020).
Knjige Arhitektura u iznudi (2019) i Dnevnik jednog građanina objavljene su u izdanju Arhipelaga.
Pamtićemo Đorđa Bobića kao čoveka Arhitekture i čoveka Grada, kao hroničar grada i borac protiv urbanističkog haosa. Bio je divan čovek i sagovornik, brižljiv prijatelj i saradnik.