
Ako ne sledimo svoje snove, naći ćemo se u tuđim noćnim morama
Burhan Sonmez
Mladi u Srbiji daju sjajan primer drugim zemljama, jer su zapalili baklju nade za sve.
Beograd, 9. maja 2025.
Razgovarala: Tatjana Nježić
Šta je bio vaš glavni motiv da napišete roman „Kamen i senka”?
– Ne mogu reći da sam imao poseban, jedinstven motiv da napišem ovaj roman. Nekoliko stvari se uvek spaja kako bi vam dalo pogled na svet, a zatim počinjete da oblikujete taj svet u rečima. U romanu Kamen i senka želeo sam da pišem o dilemama, kao što su život-smrt ili ljubav-razdvojenost ili beskućništvo, ali i da ih sve iskažem zajedno.
Šta vas je inspirisalo da u Kamenu i senki isprepletete socijalni roman i magični realizam, ljubavnu priču i mudrost Istoka, preciznost pesme i razmere epa?
– To je jezik i način tkanja priče. Ne možete odlučiti o tome pre nego što počnete da pišete. Ona se sama pojavljuje dok priču pišete stranicu po stranicu. Pokušavate to mnogo puta, bacite mnogo stranica i onda se osećate zadovoljnim kada konačno pronađete pravi glas priče i njenih scena. U slučaju ove knjige, negde na sredini priče, osetio sam da ovu priču o ljudima i zemlji ne mogu drugačije da napišem i da je treba uobličiti magičnim realizmom, ljubavlju, osvetom, mudrošću i poezijom.
Kroz uspomene i sudbine junaka romana pripovedate skoro stotinu godina turske istorije. Koliko i kako društveni i istorijski kontekst određuje čovekov život, ličnu sudbinu, pa i karakter?
– To je bilo jedno od pitanja koje sam sebi postavio i pokušao da nađem odgovor u ovom romanu. Dok sam pričao priču o jednom čoveku, Avdu, kamenorescu, želeo sam da pokažem kako zemlja i jedan vek pokreću njegov život i kako se svemu tome može odupreti ili prilagoditi. Mogu reći da nas oblikuju društvo i vreme u kome živimo, dok istovremeno pokušavamo da promenimo i oblikujemo ovo društvo i vreme. Život je napetost tokom te borbe i razmene.
Nije li i sama smrt neka vrsta junaka vašeg romana, smrt kao ogledalo i odraz života?
– Gotovo u svim mojim knjigama dotakao sam se pitanja smrti iz različitih uglova. Ova knjiga je posebno nastala oko ovog pitanja koje je u središtu našeg postojanja. Šta ćemo sa smrću? To je pitanje koje se u priči preobražava u drugo pitanje: šta ćemo sa ovim životom?
Među brojnim rečenicama u Vašem romanu koje privlače posebnu pažnju je i ova: „Pogledajte ove ljude, oni ne primećuju da žive u paklu. Još bi više patili da jesu, zbog toga ne žele da znaju istinu.“ Deluje veoma, veoma inspirativno i iz današnjeg ugla. Takođe I rečenica: „Iako je celog života lutao neprestano tražeći mesto za život, shvatio je da je mesto gde će umreti ono koje je tražio.“
– Pisanje tih rečenica bilo je rezultat dubokog čitanja i maštanja o sebi. Čini se da autor razgovara sa čitaocima, ali oni uglavnom razgovaraju sami sa sobom. To je samopreispitivanje, kao razgovor pred ogledalom.
Veoma važan moment u romanu je napetost između modernog i tradicionalnog načina života, borba različitih političkih snaga, harmonija i nesklad između različitih kulturnih i verskih sredina… Da li su ljudi modernog doba, usled sukoba nacije i korporacije, pritisnuti neumoljivim zakonom profita, u situaciji da se i na ovaj način brane? Možda zato desnica jača u Evropi i svetu?
– Kao i mnoga druga lica istine, i ovo je skriveno od ljudi: siromaštvo i eksploatacija su globalno sve veći problemi našeg doba. Prema zvaničnim podacima, svake noći oko milijardu ljudi ode u krevet gladno, dok mala grupa ljudi poseduje najveći deo svetskog bogatstva. To nije etički, ni pošteno. Pitanje je kako ćemo stvoriti pravedan svet u kome ljudi žive u slozi, miru i jednakosti. Moramo da radimo za taj san. Ako ne sledimo svoje snove, naći ćemo se u tuđim noćnim morama.
Kako vidite političku situaciju u Turskoj danas? Šta je ključno, šta dominira? Šta je osnova i ishodište Erdoganove vladavine? Kako ocenjujete dešavanja u Istanbulu?
– Imamo nekoliko problema za koje se čini da nemaju nikakve veze jedni s drugima. U stvari, svi su međusobno povezani. Turska je već čitav jedan vek sekularna zemlja, ali sadašnja vlast pokušava da to promeni i unese verska pravila u politiku. Zato je kulturna podela oko „sekularizma protiv islamizma“ u središtu dnevne politike. Drugo je kurdsko pitanje, koje traje već vek i koje se u poslednjih četrdeset godina pretvorilo u građanski rat odnoseći oko pedeset hiljada života. Tradicionalno uskraćivanje prava Kurda od strane države je glavni razlog za ovaj problem. Iz drugog ugla, siromaštvo i klasna podela između bogatih i siromašnih su na najnepodnošljivijem nivou u Turskoj. Sva ova različita pitanja utiču na sukobe u politici. Erdogan je došao na vlast tokom krize, a zatim je iskoristio svu svoju moć da potkopa sposobnost nezavisnih institucija kao što su pravosuđe, štampa, univerziteti ili vojska i policija. Koncentrisao je svu moć u svojim rukama i koristio je moć da potisne demokratske zahteve građanma. Kada je Erdogan došao na vlast, u zatvorima je bilo 70 hiljada ljudi, sada je u zatvorima 400 hiljada ljudi, a država još gradi nove zatvore. Turska je zemlja u kojoj mlada generacija ne vidi budućnost za sebe. Zbog toga su mladi izašli na ulice i počeli da protestuju protiv vlasti. Ako uspemo da dobijemo fer izbore, Erdogan nema šanse da pobedi. Zato je zatvorio svog glavnog rivala, gradonačelnika Istanbula. On pokušava da ukrade izbore, poslednji ostatak izgubljene demokratije u Turskoj. Ljudi se bore da to zaustave.
Mnogi govore o tektonskim poremećajima u svetu? Da li svet koji smo poznavali nestaje?
– Svet se preoblikuje. On je brutalno i nemilosrdno mesto za većinu ljudi, ali, ipak, ta većina ne pokušava da preoblikuje svet, već to čine brutalne i nemilosrdne vlade i korporacije koje žele da učine svet boljim mestom za sebe i gorim mestom za čovečanstvo.
Da li pratite dešavanja u Srbiji i studentske proteste?
– Ko to danas ne čini? Vidim da svi prate istorijske dane i događaje u Srbiji i da su pod uticajem toga. Na primer, ako su mladi počeli da protestuju u Istanbulu i drugim turskim gradovima, jedan od uzora za to bio je i pokret studenata u Srbiji. Mladi u Srbiji daju sjajan primer drugim zemljama, jer su zapalili baklju nade za sve.
Na jednom mestu pred kraj romana Kamen i senka duhovito postavljate pitanje da li je biti romantičan isto što i biti budala. Gde su ideje i ideali, duhovne vrednosti i etika u današnjem svetu, u kome je novac vrhovni bog?
– To pitanje postavljam sebi i ljudima poput mene. Zašto nismo izabrali da postanemo robovi novca i despotskih režima umesto što se borimo protiv njih kako bismo stvorili bolji svet? Na kraju patimo, žrtvujemo se, umiremo i dalje. Verujem da je i to element evolucije ljudi. Kakva bismo vrsta želeli da budemo u našoj prirodi? Sebična, ili velikodušna i mudra? To je pitanje borbe dobra protiv zla moći.
Još kao student u Istanbulu imali ste probleme zbog političkog, prodemokratskog aktivizma. S kakvim osećanjem se sećate toga danas kada predajete u Britaniji i živite između Britanije i Istanbula?
– Osećam da je istorija danas živa. Ono što se dešavalo u prošlosti ponavlja se. Žao mi je naše civilizacije, ali sam besan zbog ovog zla koje i dalje snažno opstaje. Trebalo bi da budemo aktivniji, bez straha, da ustajemo u ime dobrih i lepih stvari u ovom životu, iako je to danas u mnogim zemljama opasan čin.
Vi ste predsednik Međunarodnog PEN od 2021. godine. Kakva je uloga Međunarodnog PEN danas? U čemu je danas moć ili nemoć književnosti?
– Međunarodni PEN je najstarija organizacija pisaca sa svojih 130 centara i 40 hiljada članova širrom sveta. Među njima je i Srpski PEN centar. Naš fokus je sloboda za pisce i sloboda izražavanja. Nažalost, imamo tako mnogo posla jer su pisci, novinari i čitaoci na različite načine meta na svim kontinentima. Cenzura, zatvaranje, ubistva, govor mržnje, dezinformacije, masovni nadzor i tako dalje jesu problemi koji opsedaju živote pisaca. Pokušavamo da stvorimo svet u kome ćemo moći da slobodno da pišemo i čitamo, svet u kome svi mogu da žive u harmoniji i miru. Borba se nastavlja, kao što se nastavlja i istorija.