Žan Grenije, navodni vukodlak

O autoru

Srđan V. Tešin (Mokrin, 1971), pripovedač, romanopisac i antologičar. Studirao je filozofiju i komunikologiju u Beogradu. Diplomirao je na poetici kratke priče. Priređivač je sedam tematskih antologija, panorama i izbora kratkih priča. Objavio je trinaest knjiga proze: Sjajan naslov za pantomimu (1997), Antologija najboljih naslova (2000), Kazimir i drugi naslovi (2003), Kroz pustinju i prašinu (2005), Kuvarove kletve i druge gadosti (2006), Alternativni vodič kroz Vavilon (2008), Ispod crte (2010), Priče s Marsa (2015), Gori gori gori (2017), Moje (2019), Luka kaže (2020),... više informacija »

Kritike

„Može se reći i da je veliki broj Tešinovih umetničkih intervencija zapravo razgovor sa aktuelnim trenutkom, poput naslova Zar ne možemo ničemu dobrom da se nadamo ili Želeo bih da sve ovo jednom prestane. [...] Svojim pričama autor preispituje i pitanja identiteta, smrti, ljubavi, zločina, književnosti, projektujući nove stvarnosti baš kao junakinja Pinčonovog romana Objava broja 49. Svojom objavom broja 49 Tešin dokazuje da je umetnik homo ludens.“

Vojislava Crnjanski Spasojević

„Između korica [Tešin je] zatvorio lični, prepozantljiv, tvrd pristup stvarnosti, „strujanje čemernog života“, vraćajući se u rodni Banat, pa na studentsku Karaburmu, među ljude sa margine, u crnu horniku. Na doživljaje pripadnika poslednje generacije jugoslovenske vojske ostale bez zemlje, zatočene po kasarnama. Svakako, na vudialenovske i almodovarovske ljubavi. [...] Nabrojivši imena i dela na koja se naslonio, otkrio je uticaje, lektiru, i načinio svojevrsni autopoetički inventar. Razgolitio se – da ostanemo verni jeziku junaka – pa sakupljajući mrvice, prosute tokom tridesetogodišnjeg spisateljskog rada, u tim gaćicama – kad već hoće – verovatno ne namerno baš na značajni jubilej, krenuo unazad, dospevši nenamerno do prvih priča i ranih postmodernističkih igara zasnovanih na paradosku i lažnim citatima. Pozivajući se naizgled na druge, našalio se sa sobom, omogućivši nam da uvidimo kakvim je putem stigao do današnjeg izraza.“

Mića Vujičić

„Možda bismo Tešinove priče mogli da nazovemo i svojevrsnim palimpsestom, s tim što on ne briše prethodni tekst, već, doslovno, piše po njemu.“

Ivan Milenković

„Novi-stari Tešin: uvek pomalo nov, a uvek dovoljno onaj stari. Kao najbolja vina.“

Gojko Božović

„Mami, ne samo narativna elegancija u Tešinovom pisanju nego i izvesna kreativna duhovitost (u najboljem smislu tog izraza).“

Jovica Aćin

Za nastavak čitanja