Podgorica, 16. maja 2026. – Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, učestvovao je na Okruglom stolu Izdavaštvo i domaća književnost na 20. Međunarodnom podgoričkom sajmu knjiga i obrazovanja.
U razgovoru su, pored Gojka Božovića, učestvovali Natalija Đaletić (Uroboros iz Podgorice), Zoran Hamović (Clio iz Beograda), Mišo Nejašmić (Jesenski i Turk iz Zagreba) i Marinko Vorgić iz Ministarstva kulture Crne Gore.
U središtu razgovora bilo je pitanje stanja izdavaštva u širem regionalnom okviru, udela domaće književnosti na tržištima knjiga, kao i modela kulture politike koji mogu plodotvorno da utiču na izdavaštvo, razvoj kulturnih potreba i stvaranje novih čitalaca i novih književnih vrednosti.
– Odsustvo celovite, osmišljene i prosvećene kulturne politike uvek je naročit izazov za kulturne institucije, pa tako i za izdavaštvo. Ako je kultura izložena sistematičnom potiskivanju, onda je teško govoriti o modelima kulturne politike, jer se njeni mogući instrumenti pretvaraju u oruđa partijske politike i ideološkog folklora. U Srbiji u proteklih trideset pet godina nije postojao model podrške objavljivanju domaće književnosti, ni novih književnih glasova, ni već potvrđenih književnih vrednosti. To je prepušteno interesovanju i vitalnosti izdavaštva, svejedno što mnoge od značajnih knjiga i vitalno važnih književnih žanrova (na primer: poezija, priča i drama) nemaju odgovarajući potencijal. Samim tim to znači da mnogi izdavači sami i o svom trošku osmišljavaju i sprovode nedostajuće elemente kulturne politike jumesto države koja to ne radi. Uporedo s tim, proteklih trideset godina imamo kontinuiran pad udela domaćih autora na tržištu knjiga u Srbiji, i to u kategoriji vrhunske književnosti i u kategoriju zabavne, palp literature. Postoje dobra i proverena iskustva kulturne politike u različitim evropskim zemljama koja bi mogla da budu primenjiva i u Srbiji. Ta iskustva bi se u osnovi mogla svesti na tri dimenzije: transparentnost postupka, depolitizacija odlučivanja o kulturnim i književnim vrednostima i profesionalizacija i institucionalizacija postupka sprovođenja kulturne politike koja bi se mogla ogledati u nastanku Agencije za knjigu ili Nacionalnog centra za knjigu. Za sve to potreban je drugačiji, demokratski politički kontekst – rekao je, između ostalog, Gojko Božović na Okruglom stolu Izdavaštvo i domaća književnost.