Sigmund Frojd Život sa strahom od smrti (1920-1939), 3.

U trećem tomu Frojdove biografije Ljubomir Erić predstavlja najvažnije životne i intelektualne događaje u poslednjih dvadeset godina Frojdovog života.
U ovom periodu Frojd je ključna figura psihoanalitičke zajednice, dok je psihoanaliza cenjena, uticajna i nova psihološka nauka.
Erić pokazuje kako strah od smrti pokreće Frojda da dopuni svoju psihoanalitičku teoriju tako što će u nju, pored pitanja seksualnosti, uneti i pitanje straha od smrti. To otvara veliku teorijsku prekretnicu usled koje psihologija dobija nove sadržaje.
Zbog čega je uvođenje nagona smrti u psihoanalitičku teoriju postalo trajan izvor rasprava i kontroverzi?
Obeležen u životu zajednice kojoj je Frojd pripadao dramatičnim posledicama Prvog svetskog rata, velikim protivrečnostima koje otvaraju dvadesete i tridesete godine XX veka, sve do Frojdovog odlaska u emigraciju posle uspona nacizma i anšlusa Austrije Trećem Rajhu, a u privatnom životu ličnim gubicima i iskušenjima starosti, ovaj period je, kako pokazuje Erićeva knjiga, obeležen i važnim Frojdovim delima i istrajnim radom na definitivnom oblikovanju psihoanalitičke teorije.
„Bio je to veličanstven zaključak jednog veličanstvenog života“, rekao je u posmrtnom govoru Frojdov prijatelj veliki pisac Štefan Cvajg.
Zaokružujući sliku jednog neobičnog i uzbudljivog života ispunjenog velikim delima i velikim ličnim dramama, knjiga Ljubomira Erića pokazuje da je pozni Frojd jedna od najvažnijih figura XX veka.
Knjiga koja otkriva i predstavlja nesvakidašnjeg čoveka i neponovljivo naučno delo.