Beograd, 18. februara 2026. – Sejs Notebom, moderni klasik holandske i evropske književnosti, preminuo je pre nekoliko dana na ostrvu Menorka za koje je bio posebno vezan.
Rođen u Hagu 1933. godine godine kao Kornelis Johanes Jakobus Marija Notebom, Sejs Notebom je preminuo u 92. godini.
Ako je neko bio evropski i svetski pisac u punom smislu te reči, onda je to bio Sejs Notebom. On je to bio po tome što je bio preveden na gotovo sve evropske jezike i na sve veće svetske jezike. Teme i iskustva su mu bili evropski. Ali je evropski i svetski pisac bio i po tome što je, kao neumorni putnik, obišao sve evropske zemlje i čitav život putovao po celom svetu.
S njegovim putovanjima rasla je i nastajala i njegova književnost. Putnička strast i volja da upoznaje različite zemlje i kulture učinili su Noteboma jednim od najvažnijih putopisaca modernih vremena. Strast za putovanjima, istraživanjima i izmeštanjem iz zadatih okvira života snažno se utisnula i u piščeve romane. Neretko su i njegovi junaci svetski putnici ili pak ljudi iz prostora koji nisu često ispunjavali evropsku književnost. A sam prostor pripovedanja se u tako doživljenom svetu nužno menjao od jedne do druge knjige oblikujući nesvakidašnju književnu geografiju Sejsa Noteboma.
Evropu je najpre upoznao putujući po njoj kao autostoper početkom pedesetih godina, nedugo posle Drugog svetskog rata.
Nisam imao uspomena iz detinjstva sve do početka Drugog svetskog rata, ispričao je Notebom u intervjuu za Gardijan iz 2006. godine.
„Kada je Nemačka napala Holandiju 1940. godine, gledali smo na horizontu sjaj Roterdama u plamenu. Sećam se da sam bio veoma uplašen i da su me morali umiti hladnom vodom da bi me smirili“, pričao je Notebom. Piščev otac poginuo je pri kraju rata kada je britanski vazdušni napad sravnio sa zemljom stambeni kvart Haga „greškom“.
To iskustvo nagle propasti neće napuštati Noteboma. Možda je odatle i proistekla ta potreba za svetom, za drugačijim prostorima i još nepoznatim kulturama.
Iz ranih autostoperskih putovanja po Evropi, najviše po Mediteranu i po Skandinaviji, nastao je piščev debitantski roman Filip i drugi (1955) koji će mu doneti nagradu „Ana Frank“ i status značajnog pisca.
Usledili su mnogobrojni romani i putopisi, putovanja i holandske i evropske književne nagrade. Notebom je postao i počasni doktor nekoliko evropskih univerziteta.
Notebomova životna i stvaralačka odiseja išle su uporedo, onako kao što to naglašava naslov jedne njegove knjige putopisa: „Svet je putnik“. Svet objektivno postoji, ali samo kroz strast i svest, kroz dar i istraživanje, kroz doživljaj i utisak putnika on ostaje doživljen i zapamćen, uhvaćen u jednom neponovljivom vremenskom trenutku pre nego što se preobrazi u doživljaj nekog drugog putnika.
U izdanju Arhipelaga objavljena su dva Notebomova romana: Izgubljeni raj i Sledeća priča. 
Izgubljeni raj je priča o slučajnom susretu dvoje nekadašnjih ljubavnika, o Evropi i Australiji, o nedokučivom svetu australijskih Aboridžina, kao i o neobičnom Projektu Anđeo u čast velikog engleskog pesnika iz osamnaestog veka Džona Miltona i njegovog dela Izgubljeni raj. Glavna tema romana je ljubav koja je u svim kombinacijama nemoguća i neostvariva jer se ne može izbeći sveopšti nesporazum u modernom vremenu. Notebomovi junaci istražuju ljubav i tragaju za njom kao za velikim smislom i izazovom vlastitog života.
Izgubljeni raj je izuzetna priča o privatnim dramama našeg vremena i o nemirima koji ispunjavaju savremenog čoveka prisiljavajući ga da neprestano luta od mesta do mesta, od grada do grada, od kontinenta do kontinenta, od jedne do druge osobe, tražeći prizor ili trenutak izgubljenog raja u vlastitom životu. Notebom na vrhunski način prikazuje tu potragu za smislom i utehom. Evropska kritika je ovaj Notebomov roman ocenila kao „predivnu knjigu, elokventnu, majstorski sazdanu, sa angažovanim likovima i događajima“ i kao delo koje „dotiče i duboke ideje i površnost modernog života“.
Junak Notebomovog romana Sledeća priča zaspao je u hotelskoj sobi u Amsterdamu, a probudio se u hotelskoj sobi u Lisabonu. Suočen sa događajem koji mu je promenio život, Notebomov junak na uzbudljiv način govori o stvarnosti i ljubavi, politici i kulturi, praznini i strasti svog i našeg vremena. Sledeća priča je roman o jednoj neobičnoj nekadašnjoj ljubavi koja se odigrala između Amsterdama i Lisabona. Svoje finale ova ukrštena ljubavna priča doživljava na plovidbi od Lisabona do Brazila i duž Amazona. Ovaj Notebomov roman je nesvakidašnja i otrežnjujuća knjiga u kojoj se iznutra preispituje savremena evropska kultura i u kojoj se na pronicljiv i uzbudljiv način govori o osnovnim elementima svakodnevnog života: od ljubavi do ljubomore, od strasti do očaja, od nežnosti do kazne, od prijateljstva do iskupljenja, od dosade do iskušenja, od potrebe za avanturističkim prevazilaženjem zadatog životnog kruga do predavanja rutini ili nužnosti. Sledeća priča je jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana ovog velikog svetskog pisca i svetskog putnika.