Beograd, 22. decembra 2014. – Mihajlo Pantić je ovogodišnji dobitnik Nagrade „Veljkova golubica“ za sveukupno pripovedačko stvaralaštvo. Nagrada je Pantiću uručena na 8. književnoj smotri „Veljkovi dani“ u Somboru.
„Estetička i kritička svest i bogat repertoar literarnih zahvata daju proznom diskurs Mihajla Pantića zavidnu poetsku samosvojnost“, kaže se, između ostalog, u obrazloženju odluke Žirija koji su sačinjavali Tihomir Petrović, Saša Radojčić i Vladimir Jerković.
Primajući nagradu „Veljkova golubica“, Mihajlo Pantić je posebno govorio o prozi Veljka Petrovića i o tome kako sam piše priče.
Ističući da je Veljko Petrović „čovek ponosnog držanja, ispunjene sudbine i sugestivne, neprolazne priče, ravangradsko-somborski gospodin“, Pantić je kazao da je pisanje priča „na srpskom jeziku nezamislivo bez onoga što nam je Veljko Petrović ostavio u nasleđe“. „Veljko Petrović je pisac utemeljenja, poput još nekoliko njemu sličnih iz prethodnih i potonjih vremena. U toj bezrezervnoj veri u priču, a voleo bih da ovo razumete ne kao egocentričnost nego kao upravo petrovićevsku samouverenost jednog skoro šezdesetogodišnjaka, vidim tačku saglasja, između svih onih kojima je priča ispred svega ostalog, pa i između Veljka Petrovića i onoga što sam pišem, a to je, kao i u njegovom slučaju, u oblasti proze, samo i jedino priča, pre svega priča, isključivo priča. I, posle svega – opet priča“, rekao je Mihajlo Pantić.
Podsećajući na tvrdu veru priči koju je ispovedao Veljko Petrović, Pantić je naglasio: „Pisac od moje sorte piše tako što izneverava sopstveni plan, tako što se udaljava od njega, i sam iščekujući šta će mu opisana jezička metamorfoza i metempsihoza doneti, ali, kako god da se uzme, bez toga početnog plana, koji će pisac izneveriti i koji će izneveriti pisca nikako ne biva, niti ide. Uvek pišem priče tako što posegnem na dno sebe, spustim se do najdublje tačke, i grebem prstima, nadajući se da ću čuti nekoga ko je otišao dublje od mene i kako u moje dno kuca kao o svoju tavanicu, i da ću u tom struganju zamračene nutarnje praznine nahvatati bar malo taloga, malo božanske mane, malo crnila ispod nokata; iz toga humusa, iz tog čistog, gotovo nematerijalnog preostatka življenja, potekne ili ne potekne, zavisi od slučaja do slučaja, bistra voda priče.
Književna smotra „Veljkovi dani“, posvećena znamenitom srpskom književniku Veljku Petroviću, rođenom u Somboru, ustanovljena je 2007. godine. Među dosadašnjim dobitnicima Nagrade „Veljkova golubica“ nalaze se Miroslav Josić Višnjić, Dragoslav Mihailović, Danilo Nikolić, Radovan Beli Marković, Radoslav Bratić, Milisav Savić i Saša Hadži Tančić.
U toku ove godine Arhipelag je objavio novu knjigu priča i eseja Mihajla Pantića Stan bez adrese, kao i nova izdanja najpoznatijih piščevih knjiga priča Ako je to ljubav i Hodanje po oblacima.