Poslednji konj Pompeja je najpoznatiji i najprevođeniji roman vodećeg savremenog slovačkog pisca Pavela Vilikovskog. Policijski islednik u romanu Poslednji konj Pompeja daje dozvolu glavnom junaku da otputuje na studijski boravak u London. Osnovni prostor događanja u romanu je London, a osnovno vreme šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Iz tog prostora i vremena se pružaju narativni kraci prema drugim prostorima i vremenima, najviše prema Čehoslovačkoj od početka...

Roman Petreta M. Andreevskog Poslednji seljaci govori o jednom selu kao o prokletom mestu koje nastanjuju tvrdoglavi, svojeglavi, ćudljivi, zavađeni, zlobni i samoljubivi ljudi, koje na delanje pokreću strahovi, a sputavaju nesreće. Petre M. Andreevski je napisao uzbudljiv i dirljiv roman o smrti sela koje je u propast oteralo ono animalno i nastrano što je odvajkada čučalo u mnogim njegovim meštanima. Poslednji seljaci su testamentarna proza o onima koji su se nadmetali lažima sa...

Nesvakidašnji vatromet pripovedne igre, duhovito i uzbudljivo pripovedanje o pojavi Hrista u jednom malom gradu u unutrašnjosti savremene Rusije. U obično mladiću iz susedstva najpre retki, a potom gotovi svi u malom mest prepoznaju Hrista i njegov drugi dolazak. Od tog Hrista očekuju i zahtevaju čuda, ali se tih čuda istovremeno i plaše. Hronika malih ljudi kojima se dogodilo čudo i koji se nisu baš najbolje snašli u ulozi spasavanih i spasilaca. Tema romana Slapovskog nadovezuje se...

Svet budućnosti se u Raptusu opisuje kao kidnapovan od strane bande ludih umova koji su izgubili vezu sa stvarnošću, razjarenih, pohlepnih, beskrupuloznih, arogantnih, okrutnih i ciničnih vampira koji piju normalnu ljudsku energiju. Raptus je postao društvena dominanta, on predstavlja prehrambeni lanac ideja, religija, dogmi, naučnih, političkih, religijskih i okultnih platformi. Raptus nije tek masovno ludilo, on je kreirani društveni sistem u kome žive ljudi budućnosti zaraženi...

U romanu Goceta Smilevskog glavni junak je filozof Baruh Spinoza. Prateći istoriju Spinozinog života i ostvarujući nesvakidašnji susret sa njegovim mišljenjem, roman Razgovor sa Spinozom otkriva uzbudljivu sliku Evrope XVII veka. Ta slika je sačinjena od privatnog i javnog, od dužnosti i slobodne volje, od strasti i mišljenja, od nužnosti i od prekoračivanja svih zadatih granica. U svetu ovog romana slobodni i sve više kosmopolitski nizozemski gradovi nastanjeni su novatorima i...

Slučaj Kukocki je velika knjiga o ruskoj istoriji XX veka i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti modernog doba. Ljudmila Ulicka u ovom romanu hrabro progovara o jednom aspektu dramatičnog raskida sa istorijom koji se dogodio u Rusiji 1917. godine. Sovjetske žene, u duhu revolucionarne etike, gube pravo na abortus. Zbog toga što je pravo na abortus pravo na slobodu dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće. Pavel Aleksejevič...

Tereza je kompleksna porodična i ljubavna priča neodvojiva od društvenog konteksta koja prati nekoliko generacija u okviru istog doma, građansku porodicu Petera Barde, koji se suočava s potresnim događajima: najpre ljubljanskim zemljotresom na Uskrs 1895. godine, odlaskom Angele, prve supruge i majke prvog sina, kao i s vlastitom bolešću. Rođenje i odrastanje drugog sina Ivana donosi porodici Barda nove izazove, te se roman razlistava u intimnu priču o odnosima dva polubrata, Ernesta...

Roman Vučje noći baštini veliko nasleđe evropske književnosti. Služeći se elementima gotike, misterija, tematizovanjem đavola i veštica, kao i ekspresionističkim, razlomljenim, gotovo poetskim vizijama u prozi, Žabot ispituje zaostavštinu paganskog u savremenom svetu. Kao rascepe u nama znanoj slici sveta i kao rascepe u samom čoveku, onda kada se nađe u sudaru sa graničnim prostorom u kome se kalendari ukrštaju a sama priroda oblikuje postojanje. Ima nečeg kafkijanskog u...